Prof. dr Momčilo Zlatanović, leksikograf, sakupljač narodnih umotvorina južne Srbije i vranjskog kraja, književnik i profesor univerziteta u penziji iz Vranja, laureat je nagrade Čuvar zavičaja koja je dodeljena u okviru manifestacije Dani Tihomira Đorđevića u Aleksincu, potvrdila je za Vranje News Sanja Zlatanović, Momčilova kći.
Nagradu je umesto Zlatanovića, koji nije mogao da putuje u Aleksinac iz zdravstvenih razloga, primio njegov unuk Stefan Đorđević.
Žiri i organizacioni odbor manifestacije obrazložili su da se priznanje Čuvar zavičaja Zlatanoviću dodeljuje "za veliki i značajan doprinos u očuvanju materijalnog i nematerijalnog blaga našeg narodnog života".
U obrazloženju se još kaže da se nagrada Čuvar zavičaja dodeljuje ličnostima "za poseban doprinos očuvanju zavičajnog folklornog nasleđa", te da je njeno dodeljivanje "višestruko značajno za onaj deo srpske kulture koji je usmeren ka prepoznavanju, isticanju i predstavljanju raznovrsnih elemenata narodnog života, njegovog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa".
"Kako je dr Momčilo Zlatanović jedna od onih ličnosti koje su svojim dugogodišnjim radom na beleženju, predstavljanju i proučavanju srpske usmene književnosti ostavile izuzetno važne tragove u nauci i tradicijskoj kulturi, predlažem da upravo on bude ovogodišnji dobitinik nagrade Čuvar zavičaja", napisala je u predlogu dr Danijela Popović Nikolić, vanredni profesor na Departmanu za Srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Podsećanja radi, u ovo vreme pre dve godine dr Zlatanović je u Aranđelovcu dobio povelju "Mile Nedeljković" za životno delo.
Prof. dr Momčilo Zlatanović rođen je u selu Rataje kod Vranja 1934. godine.
Doktor je filoloških nauka i univerzitetski profesor u penziji.
Poznavaoci njegovog lika i dela, zbog obimnih i zahtevnih istraživanja kojima je pribegavao i značaja prikupljene i publikovane jezičke, etnološke i usmene narodne građe - pesništva, književnosti i umotvorina - često ga nazivaju Vukom Karadžićem juga Srbije.
Radio je na Učiteljskom (sada Pedagoškom) fakultetu u Vranju, Filozofskom fakultetu u Nišu i na drugim visokoškolskim ustanovama u Srbiji.
Naročit doprinos bogaćenju usmenoknjiževnog korpusa sa prostora južne Srbije predstavljaju njegove zbirke lirskog pesništva, počev od prve Igliče venče nad vodu cveta, preko narednih Nišna se zvezda, Stojanke bela Vranjanke, Mori Bojo bela Bojo i drugih, do zbirke sa brojnijim i žanrovski raznovrsnim zapisima kakva je ona koja je pod naslovom Narodne pesme i basme južne Srbije, objavljene 1994.
Pored lirske poezije, u njegovim zapisima našle su se pripovetke i predanja, beleženi uglavnom na teritoriji Vranja i okoline, kao i narodne epske pesme o ustancima i NOR-u.
Zapažen doprinos nauci o usmenom stvaralaštvu predstavljaju i brojni njegovi radovi, njih više od 400 u personalnoj biografiji.
"Pedagoški rad profesora Zlatanovića nesumnjivo je doprineo podsticanju terenskih istraživanja jer su njegovi studenti, naročito u godinama u kojima je bio predavač Narodne književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu, prikupili zapažene zapise usmenoknjiževnog fonda iz niškog, leskovačkog, vranjskog i drugih krajeva južne Srbije", navodi se u obrazloženju koje prati uručenje nagrade Čuvar zavičaja.
Dani Tihomira Đorđevića počeli su u utorak 28. septembra i završeni su danas.
Manifestacija u čast Tihomira Đorđevića
Dani Tihomira Đorđevića u Aleksincu ustanovljeni su u čast čuvenog srpskog etnologa koji se školovao i deo radnog veka proveo u tom gradu, iako je rodom iz Knjaževca. Detinjstvo je proveo u Lužanu kraj Aleksinca, gde mu je otac službovao kao sveštenik. Bio je akademik svetskog glasa, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je više od 700 bibliografskih jedinica. Njegova interesovanja su bila različita i široka. Ostavio je veliko naučno nasleđe. Istraživanja su mu se kretala od detaljnih analiza narodnog života Srba, preko etnografskih istraživanja života drugih naroda u Srbiji (Roma, Vlaha, Cincara, Grka, Čerkeza itd) do folklorističkih i socioloških studija ne samo Srbije, već i Balkana.
