Uvreda koja je rasplakala dete: Toljaga, zadnjica i ukradeno gvožđe

S.V. iz jednog sela u okolini Vranja osuđena je u Osnovnom sudu na novčanu kaznu od 20.000 dinara zbog krivičnog dela „uvreda“ (član 170, stav 1 Krivičnog zakonika) na štetu privatnog tužioca S.R. Sutkinja Ljiljana Nikolić navela je u obraloženju presude (broj predmeta K.br.314/15) da je tužena kriva jer je 16. jula 2015. godine, oko podneva, u ataru sela u kome živi zaustavila automobil u kome su se nalazili S.R. i njegova porodica, supruga i deca, mahala drvenim štapom ka njima iznoseći uvrede, da bi na kraju privatnom tužiocu uputila uvrede od koji je ključna bila rečenica „lopove, ukrao si gvožđe“.

Navodi se da ga je pritom sve vreme gledala, štapom upirala pravo u njega, zbog čega je privatni tužilac shvatio da je on taj kome su reči uvreda upućene. Potom je deci i supruzi oštećenog upućivala kletve, čemu su prisustvovali svedoci D.S. i Z.M. koji su tokom suđenja to potvrdili. Presuda je nastavku sudskog postupka postala pravnosnažna.

Iskazi

Okrivljena S.V. je u iskazu na prvom glavnom pretresu negirala da je počinila krivično delo uvreda, objašnjavajući da nije tačno da je izgovorila inkriminisane reči navedene u tužbi.

- Jesam tog dana prolazila seoskim putem kojim je on svojim autom naišao. Imala sam i štap, jer bez štapa nigde ne idem poslednjih dvadesetak godina. Dolazio je iz suprotnog smera, ja sam išla uzbrdo. Zaustavio je auto ispred mene.

Sa njim ne govorim godinama, tako da mi nije bilo jasno zašto je ukočio i izašao. Stao je ispred mene, primetila sam da nijedno dete nije plakalo, u stvari nisam dobro ni videla ko je u kolima - rekla je S.V. na glavnom pretresu.

Dodala je da joj podnosilac tužbe po izlasku iz vozila ništa nije govorio.

- Primetila sam da je u pocepanom šorcu i upitala: „Kako te nije sramota da ideš sa golim dupetom ispred mene, još voziš žensku decu u kolima“? On mi je bez ikakvog razloga odgovorio da će da me tuži što mu kunem decu. Ne znam zašto, jer ja to nikada u životu nisam radila. Ne poznajem te ljude - rekla je okrivljena, uz napomenu da prilikom bliskog susreta na seoskom putu uopšte nije ni pogledala u lice osobu koja je potom tužila.

- Zašto da ga gledam u glavu, kada mu je glava neuračunljiva. I ja sam neuračunljiva, a kamoli on - dodala je na glavnom pretresu.

Iz izjave privatnog tužioca S.R. suda je saznao da on sa okrivljenom živi u istom selu, da nikada do kritičnog dana nije imao bilo kakve konflikte sa njom.

- Tog dana vozio sam seoskim putem sa suprugom koja je sedela na prednjem, dve ćerke i troje bratovljeve dece na zadnjem sedištu. Sa nama je bio komšija D.S. koji je pošao da mi pomogne u berbi malina. U jednom momentu ugledao sam okrivljenu kako sa sredine seoskog puta maše ka meni drvenim štapom. Stao sam, izašao iz automobila, misleći da joj je potrebna pomoć. Jesam imao šorc na sebi, ali nije bio pocepan. Ona je iznenada počela da mi se obraća ružnim rečima, govoreći kako sam kriminalac, lopov, da sam ukrao gvožđe sa mosta. Upućivala nam je kletve, govoreći da svu decu koju vozim u kolima „zakopam u grobu“ - rekao je S.R. na suđenju.

Stres

On je tokom iskaza dodao da je njegova supruga nakon takvih reči počela da drhti od stresa, ali ga je odmah zamolila i posavetovala da se ni na koji način ne sukobljava sa okrivljenom, već da pozove policiju.

- Pomerio sam automobil u stranu i pozvao dežurnu službu policije. Na njene kletve nismo odgovarali. Onda se pojavio jedan čovek koga ne poznajem (ispostavilo se da je to svedok sa inicijalima Z.M.) i obratio se okrivljenoj rečima: „Zašto kuneš decu, a stara si žena“. Došla je policija, uzela izjave, ali je okrivljena otišla pre njihovog dolaska. Ne znam zašto nas je vređala i klela, nikada nikakve dodirne tačke, niti sukobe nismo imali - ispričao je S.R.

Radi provere sadržine iskaza koje su dale dve sukobljene strane, sud je najpre saslušao svedoka D.S. koji se, prema vlastitom kazivanju, sve vreme tokom obraćanja okrivljene nalazio u automobilu. Dodao je da je sve čuo jer su na vozilu bili otvoreni prozori.

- Pošli smo na njivu S.R. da beremo maline. Zaustavili smo se usput na jednom mestu da on popriča sa radnikom koji je stavljao neko kamenje u reku, nešto zidao. Razgovarali su sa tim čovekom kada je iz suprotnog smera naišla ta žena i obratila se S.R. rečima „da ih staviš sve mrtve u sanduk“. Klela je decu, a zatim rekla „evo ih lopovi, krali ste gvožđe i cement“. Potom je S.R. mobilnim telefonom pozvao policiju – izjavio je svedok D.S. pred sudom.

Iz iskaza svedoka Z.M. bilo je jasno da je stranke koje se tuže u postupku pred sudom prvi put video kritičnog dana dok je kao radnik jednog preduzeća bio raspoređen da zida kamenje na reci i rečnom potoku u blizini njihovog sela.

- Stajao sam na seoskom putu, naišla je okrivljena, sama sa štapom, i počela da mi objašnjava šta je sve njeno od okolnih imanja. Onda je iz smera sela naišao auto. Žena je tada kazala „e, to je on, za sve krivac“. Počela je da debelom toljagom zaustavlja auto uz reči „sad ću ja njega da sredim“, pretila je da će da polomi šoferšajbnu. Taj čovek je zaustavio auto, a ona je počela da viče na njega u stilu „zašto si to uradio“, govorila je da joj je navodno oduzeo zemlju i počela da mu upućuje kletve „bog te unakazio, decu da zakopaš u grob“ - ispričao je Z.M.

Tada se navodno pojavio suprug okrivljene koji je odveo ka selu.

- S.R. je pozvao policiju. Svi osim vozača bili su ukolima, baš mi je bilo krivo kad su deca počela da plaču. Tužilac okrivljenoj nije govorio ništa, osim što je upozorio da će da je tuži. Kasnije je došla policija, izašao je iz kola i D.S, okupili su se još neki ljudi koji su radili sa mnom. Čuo sam dobro kada je okrivljena u jednom momentu tokom verbalnog napada rekla da je S.R. „lopov“, da je „pokrao sve“, da je on „krivac“ u vezi sa nekim imanjem, ali nije mi bilo jasno o čemu je reč - kazao je prilikom svedočenja Z.M.

Uvreda i na suđenju

Sud je poklonio poverenje iskazima dvojice svedoka, pogotovo Z.M. koji ni sa jednom stranom u postupku nema nikakve lične veze, pa je njegova izjava na sudu ocenjena kao nepristrasna, a saglasna sa iskazom oštećenog S.R. i njegovim saputnicima. S druge strane, reči odbrane okrivljene S.V. sud nije uvažio, ceneći da je njena argumentacija neosnovana, neobjektivna i u direktnoj protivrečnosti sa iskazima privatnog tužioca. I, što je mnogo važnije, ne poklapa se gotovo ni u čemu sa viđenjem svedoka celog događaja.

Na tu neosnovanost i neobjektivnost dodatno je uticala činjenica da je sam njen iskaz bio kontradiktoran jer je najpre rekla da, kao, nije videla ko je u kolima, a zatim S.R. uputila reči u kojima je pominjala žensku decu u automobilu, što je kazala i na samom glavnom pretresu pred sudom. Sud je ukazao da je okrivljena i tokom suđenja upućivala uvredljive reči na račun privatnog tužioca govoreći da je „neuračunljiv“.

Ocenjeno je da je prikupljeno dovoljno dokaza o tome da je prilikom događaja u selu ona privatnom tužiocu upućivala reči koje predstavljaju uvredu i da se njima „omalovažava čast i dostojanstvo privatnog tužioca“. Navedeno je da sud jedino nije mogao da dokaže da se ona S.R. obratila i rečima „kriminalcu jedan“. Zaključeno je da je S.V. počinila krivično delo uvreda „sa direktnim umišljajem“, svesna da su reči uvredljive i da se njima omalovažava ličnost privatnog tužioca. I da su te reči čuli i prisutni svedoci, odnosno deca i supruga S.R.

Kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene prilikom izricanja presude sud je naveo da je dotad bila neosuđivana, da je reč o starijoj osobi, majci troje dece siromašnog imovnog stanja. Stoga je zaključeno da se svrha kažnjavanja može postići i ublaženom kaznom, te da kazna od 20.000 dinara u potpunosti odgovara imovnom stanju okrivljene i da će se postići svrha kažnjavanja u smislu individualne, ali i generalne prevencije, odnosno odvraćanja potencijalnh izvršilaca od same pomisli da čine ista ili slična krivična dela.