Lamija Begagić je izuzetno važna spisateljica za jugoslovensko govorno područje zato što nam svima nedostaju dobri autori za decu i to oni koji neće podilaziti deci, rekla je u najavi književne večeri u Vranju Ružica Marjanović, moderatorka razgovora sa popularnom spisateljicom iz Bosne i Hercegovine.
Lamija Begagić došla je u Vranje i predstavila se ljubiteljima književnosti kao gošća Biblioteke Bora Stanković i to u dvorištu muzej kuće slavnog pisca.
"Ona u svojoj književnosti neće maziti decu u smislu da im se dodvorava.
Ona sa mladim ljudima razgovara kao sa autentičnim ljudskim bićima, a to upravo dočarava knjiga "22 dvostiha o dvonošcima" koja je izašla iz štampe pre desetak dana.
Šta je genijalno u Lamijinim knjigama, što prepoznajemo situacije koje su nas bolele, sa kojima smo se sretali", rekla je Marjanović.
Na poleđini ove knjige piše: "Dobrodošli u II2. U ovom odeljenju važi samo jedno, jedincato pravilo. Nikada, i nipošto, i ni u ludilu, i ni u snu, i ni iza sna ne odgovaraj na ono najuvredljivije od svih uvredljivih pitanja - šta ćeš biti kad porasteš? Ne treba da se odraste da bi se bilo, bude se čim jesi. A šta ti jesi?"
Lamija i Marina Veličković napisale su kao koautorke priručnik Furam feminizam (Sarajevo, 2016).
Priručnik "Furam feminizam" daje odgovore na pitanja koja tinejdžerke često postavljaju u tom uzrastu: zašto znamo više za sportiste i naučnike, nego za sportistkinje i naučnice?
Zašto mama posprema kuću, a ne tata?
Zašto se u školskim udžbenicima vrlo malo govori o dostignućima žena?
Junakinja knjige, trinaestogodišnja Likica, autorka bloga "Furam feminizam", uz pomoć stari...
"Posle izlaska ovog priručnika iz štampe Marina i ja došle smo na ideju da održimo predavanje o feminizmu.
Čim se spomenula tema formirala se grupa u kojoj su se pojavile samo devojčice na tom času, verovatno jer samo pominjanje termina feminizam isključuje dečake.
Onda smo sa hodnika uvlačili neke dečake da se pridruže grupi, da razgovaramo i stvarno je bio sjajan školski čas od sat i po tokom kojih smo razgovarali o vrlo životnim situacijama u njihovim porodicama - od rodnih uloga, podela poslova u porodici, tretmana u školi među nastavnicima, o tome kako izgledaju životi muškaraca i žena iz njihovog okruženja - i shvatili da je to vrlo interesantno područje za razgovor", rekla je Begagić.
S druge strane, uslovno rečeno knjiga za odrasle Bolji mi je priča o situaciji u kojoj naratorka i njeni prijatelji u susretu sa smrću kolege, treba da prebole tu preranu smrt.
Ona nas dovod do pitanja "možemo li mi biti bolji".
"Verujem da za decu koja odrastaju uz ovakvu knjigu i neke druge tvoje knjige ta tematika zapravo predstavlja pripremu terena za neke bolje ljude, jer nam popravka nas izvesno treba", upitala je Marjanovićeva.
"Postoji ta neka vrsta utopijskog sveta kojeg ja volim uzgajati u književnosti, edukaciji i radu sa decom, verovatno zato što verovatno još uvek verujem da je moguć.
I da počinje uvek od nekih sitnih promena u nama samima.
Ideja je neki idealni scenario koji bi se završio krupnim promenama u sistemu.
Međutim, ni vrtići, ni škole, ni fakulteti još uvek nisu ustanove koje nam nude tu vrstu podrške, pa je literatura saveznica da zajedno radimo na tom emotivnom rastu", rekla je Begagić.
Jedini Lamijin roman U zoni je briljantna knjiga o slobodi i potrebi za slobodom, rekla je Marjanović.
Na poleđini knjige piše - "nije tačno da sve srećne porodice liče jedna na drugu".
"Porodica iz romana U zoni srećna je na jedan poseban način.
Naratorka iz "zone" pripoveda nam o tome kako su se članice te porodice "izborile za svoju sreću u vremenima prilično nesrećnim, za koja ni danas ne možemo, nažalost reći da su prošla".
Jedna od priča iz zbirke Bolji mi (Podhrastovi, Jordanovac) posvećena je Dubravku Brigiću, pesniku i pripovedaču koji je, kako je rekla Begagić, nepravedno skrajnut i gotovo nepoznat.
"Njegova su dela, naročito maestralna zbirka priča S one strane života zaslužila bolju recepciju, nova izdanja i časove.
Zato sam se kolege kojeg, nažalost, nisam imala sreću upoznati, želela setiti barem ovako, kroz priče, koje je tako volio i tako dobro pisao", rekla je Begagić.
U priči Podhrastovi, Jordanovac citirani su neki Brigićevi poetski odlomci, ali i delove iz pisma Mirka Kovača s kojim je Brigić drugovao.
Posle gostovanja Lamije Begagić, Biblioteka Bora Stanković u Vranju za subotu priprema još jedno zanimljivo književno veče sa Markom Tomašom, pesnikom, kolumnistom i autorom jednog romana.
Početak je zakazan za 19 časova, a književno veče održaće se u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića.
PROFIL
Lamija Begagić (Zenica, 1980) autorka je tri zbirke kratkih priča Godišnjica mature (Sarajevo/Beograd, 2005), Jednosmjerno (Fabrika knjiga, Beograd, 2010), Bolji mi (Fabrika knjiga, Beograd, 2020) i romana U zoni (Fabrika knjiga, Beograd, 2016). U koautorstvu sa Marinom Veličković napisale su priručnik Furam feminizam (Sarajevo, 2016) namenjen osnovnoškolkama i osnovnoškolcima. Knjiga Furam feminizam, u izdanju Kreativnog centra, štamapana je u koautorstvu sa Anom Pejović. Nedavno je ovaj izdavač objavio novu knjigu za decu Lamije Begagić 22 dvostiha o dvonošcima. Urednica je i pokretačica magazina za predškolce i prvačiće Kolibrić, te članica redakcije magazina za pravednije obrazovanje Školegijum. Aktivno piše i za nekoliko časopisa i portala u regiji kao što su Urban Magazin, Vox Feminae, lgbti.ba... Godišnjica mature prevedena joj je na slovenački jezik. Za svoj književni rad dobila je nekoliko priznanja i nagrada, među kojima i nagradu Fondacije Farah Tahirbegović. Živi u Sarajevu.
