Moj najbolji roman je "Oko otoka", knjiga koja prati život porodice Golootočana u razdoblju od pedeset godina; moj je otac, kao nekadašnje vojno lice, bio na Golom otoku, a po ovoj knjizi napravljen je scenario prema kome će se snimati igrana serija", otkrio je u Vranju Vanja Bulić, novinar, publicista i pisac, gost treće večeri sedamnaestih Dana Vranja.
Bulić je gostovao na Trgu Staniše Stošića i obraćajući se ljubiteljima pisane reči istakao da su sve njegove knjige povezane sa događajima iz realnog života i imaju dodirne tačke sa stvarima koje su se njemu lično dogodile.
"U svima njima ima mene, ima moje porodice.
U svim mojim knjigama kada se reši neka tajna iz prošlosti rešava se i ono što se događa danas", istakao je Bulić.
Bulić je podsetio i kako je napisan scenario za čuveni film "Lepa sela lepo gore" i da je tome prethodio jedan njegov novinski tekst i razgovor sa Mirjanom Bobić Mojsilović.
PROFIL
Vanja Bulić (1947) radni vek je proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je snimio više od dve i po hiljade jednočasovnih emisija, a pisao je za gotovo sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Snimao je dokumentarne filmove (Državni radnik, Crveni barjak Filipa Filipovića), scenarista je tri TV serije (Jugovići, Javlja mi se iz dubine duše i Drugo stanje). Koscenarista je dugometražnog filma Lepa sela lepo gore i scenarista filma Drugo stanje. Napisao je zbirke priča Kako sam gajio blizance (1995), Sto bisera (2009), Istorija u krevetu (2012), Muškarac u izvesnim godinama (2014) i Zašto bog nema auto (2016), romane Tunel – lepa sela lepo gore (1996), Ratna sreća (1999), Zadah belog (2000), Vrele usne (2001), Parada strasti (2003), Drugo stanje (2006), Oko otoka (2009), Šole (2010), Simeonov pečat (2012), Jovanovo zaveštanje (2013), Dosije Bogorodica (2014), Teslina pošiljka (2015), Devedesete (2015 – knjiga u kojoj se nalaze četiri romana objavljena devedesetih godina XX veka), Šmekeri (2015), Šmekerke (2016), Viza za nebo (2016) i Dušanova kletva (2018). Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina Branio sam istinu (2012), a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog i Jelisavete Seke Sablić. Među nagradama dobijenim za spisateljski rad izdvajaju se Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda, kao i tri godišnja priznanja Zlatni hit liber – za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije (2012, 2013. i 2015. godine). Otac je trojice sinova, imao je rok sastav, strastveni je igrač preferansa i još uvek igra odbojku. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.
