Čemu rekonstrukcija rekonstruisane Pribojčića kuće

Povodom završetka izrade projekata za Baba Zlatinu ulicu i Pribojčića kuću u informativnim emisijama Regionalne radio-televizije Vranje 21. jula 2021. godine, što je preneto i na njenom portalu, od predstavnika Gradske uprave iznet  je niz neistina i kleveta na račun naše institucije, te smo nevoljno, istine radi, prinuđeni da se ovim reagovanjem obratimo javnosti.

Književna zajednica „Borisav Stanković“ je krajem 1998. godine izbačena iz prostorija Centra za kulturu, a dodeljen joj je novi radni prostor na deponiji i smetlištu u Ulici Oca Justina 6, sa gotovo urušenom Pribojčića kućom, što je kasnije potvrđeno Rešenjem Izvršnog odbora SO Vranje br. 06-36/2004-03.

Nemajući drugog izbora, članovi i zaposleni u Zajednici bili su prinuđeni da, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture, pristupe rekonstrukciji kuće, pomoćnih objekata i dvorišta, od idejnog projekta, pa do finalnih radova.

Rekonstrukcija je okončana septembra 2004. godine i po nalazu sudskog veštaka Dragana Antonova od 12. jula 2013.godine Zajednica je za to vreme uložila 1.108.522,13 dinara što je na dan veštačenja predstavljalo iznos od 7.506.807,24 dinara.

Sve fakture Zajednici je ispostavilo Javno preduzeće „Novi dom“, jedini izvođač radova, i sve su plaćene sa računa Književne zajednice „Borisav Stanković“.

Dok Zajednica nije sramnom i skandaloznom sudskom presudom iseljena iz kuće, ona je predstavljala reprezentativni kulturni objekat značajan ne samo za Vranje, već za kulturu čitave države, u koji su dolazili i boravili ne samo
ugledni pojedinci i najistaknutiji kulturni stvaraoci, već su čelnici Grada nenajavljeno dovodili i brojne domaće strane delegacije.

Ove činjenice zna svaki, iole informisan građanin, ali ne može da zna neko ko nikada nogom nije kročio u ovaj prostor, niti prisustvovao jednom jedinom programu od preko sedam stotina, koliko ih je bilo u organizaciji Zajednice.

Dakle, svaki razuman čovek mora da se zapita kome je i zbog čega potrebna rekonstrukcija rekonstruisane kuće kojoj je po nasilnom izbacivanju naše institucije bilo potrebno samo higijensko krečenje, i gde će i u čijim džepovima završiti novac beznadežno osiromašenih i opljačkanih građana?

A, šteker-majstori treba da odgovore gde je nestalo osam dvorišnih stolova i šesnaest klupa u vlasništvu Zajednice, i kako će nadoknaditi vrednost njene zaplenjene i uhapšene, pa uništene imovine!

Da zaključimo: na sceni je, očito, trijumf šibicara, trijumf loših đaka!

Oni koji su kulturni ambijent Vranja sveli na cirkus i pijačarenje, na intelektualno smetlište, koji su Boru u gradskom parku prislonili uza zid kao vrhunski učinak svog streljačkog stroja, istog koji je odstrelio Sv. Justina, Đorđa Tasića, dr Kopšu i ostale značajne Vranjance, koji Kuću pisaca pretvaraju u Centar za sviranje, igranje i dobošarenje. 

Oni koji koji su do neprepoznatljivosti devastirali najznačajnije institucije u kulturi i s neskrivenim antagonizmom i mržnjom progone svakog ko predstalja autentičnu kulturnu i stvaralačku vrednost, oni koji besramno, nasilnički a diletantski pokušavaju da protivpravno plagiraju „Borinu nedelju“, koji su obeležavanje značajnog jubileja Gimnazije bez najuglednijih živih gimnazijalaca sveli na jeftinu dnevnopolitikantsku predstavu, koji su iznedrili krajnje vulgarizovanu ideju da svoju političku stranku usele u zgradu Centra za kulturu pretvorivši ga u ogavnu sektaško-interesnu prćiju.

Oni koji su od grada u svim segmentima napravili načisto poseljačenu kasabu, koji, rečju, kontinuirano sprovode antinacionalnu i antikulturnu politiku mora konačno da ućute, sklone se i svoju autističnu, agresivnu, iskomleksiranu i priprostu narav razigravaju kod kuće, pred svojim bližnjima, a građane ovoga grada prepuste sebi samima, pa šta im Bog da!

Važno da prestanu više da ih ovako i ovoliko usrećuju.

(Autor je urednik i predsednik UO Književne zajednice Borisav Stanković)

Foto Vranje News