Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Tek kada se kriza rasplamsala i kada su u Bujanovac i Preševo početkom 2001. godine stigli prvi predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), pojavile su se prve inicijative o potrebi da Albanci imaju informativno glasilo na maternjem jeziku.
Istovremeno su srpske vlasti dozvolile da, posle višemesečne zabrane, Albanci dobiju na trafikama štampane medije sa Kosova.
Lokalna vlast je posedovala Radio Srpski venac i Novine Srpski venac.
Radio je 27. marta 1995. godine počeo sa emitovanjem svakodnevnog programa, a glavni i odgovorni urednik bio je vranjski novinar Čedomir Marković, inače prvi direktor Radio Vranja.
Prvi broj novina pod imenom Srpski venac izašao je 10. septembra, takođe 1995. godine. Na čelu te redakcije bio je Andon Dimitrijević iz Bujanovca, a osnivač oba medija bila je Skupština opštine Bujanovac.
U vreme krize Bujanovac je imao i privatni radio pod imenom Radio Ema. Na medijskom nebu radio se oglasio 25. maja 1998. godine na tada popularni Dan mladosti i rođendan Josipa Broza. Vlasnik u glavni i odgovorni urednik bio je Oliver Trajković.
Na inicijativu OEBS-a 18. januara 2002. godine potpisan je sporazum pod nazivom „Osnovni principi za reorganizaciju medija“ u državnoj svojini. Potpisali su ga predstavnici OEBS-a, Koordinacionog tela i opštine Bujanovac.
Na osnovu sporazuma već marta 2002. godine radio je promenio ime u Radio Bujanovac, a krajem godine pokrenute su Bujanovačke novine. Ostaće zabeleženo da su pripadnici albanske nacionalne zajednice u Bujanovcu od 20. septembra 2002. godine svakoga dana u večernjim satima slušali vesti na maternjemjeziku, koje su u početku trajale pet minuta.
Princip „dve redakcije“ u jednom mediju potom je primenjen i kod pokretanja TV Bujanovac 25. marta 2006. godine. Sličan model je posle nekoliko meseci realizovan u Preševu, a 2004. godine u Medveđi, uz napomenu da je RTV Preševo program emitovala na albanskom jeziku, sa jednom informativnom emisijom na srpskom.
Nešto kasnije, 6. decembra 2003. godine, izašao je prvi broj Bujanovačkih novina, štampan na oba jezika. Program Radija i petnaestodnevne novine pripremala je srpsko-albanska redakcija, sa profesorom Džahidom Ramadanijem na čelu.
Međutim, Andon Dimitrijević je novine „Srpske venac“ u međuvremenu preregistrovao u Novi srpski venac, koji i danas izlazi.Toliko o sudbini takozvanih „državnih“ medija u Bujanovcu u postkriznom periodu.
Valja istaći još nekoliko važnih podataka.
Albanci su prvi štampani medij imali od maja 1977. godine. Bio je to mesečni časopis „Jehona“(Odjek). Časopis je štampan na šapilografu, izdavač je bilo Kulturno umetničko društvo „Jehona“ iz Velikog Trnovca, a glavni i odgovorni urednik Skender Gaši, profesor albanskog jezika iz Gimnazije. Na njegovom mestu danas je profesor Sevdailj Hiseni iz Velikog Trnovca. Zbog već poznatih okolnosti „Jehona“ nije izlazila u vreme sukoba.
Prvi internet portal na jugu Srbije zvao se Presheva.com. Oglasio se na albanskom jeziku 14. juna 1997. godine, kada u Srbiji nije bilo interneta. Preševljanin Driton Salihu (1979) bio je glavni i odgovorni urednik i vlasnik zajedno sa Ardianom Salihuom.
Prvi radio na albanskom jeziku u Srbiji pokrenuo je Jeton Ismaili, bujanovački dopisnik Radija Dojče wele. Bilo je to 2. juna 2002.godine. Pojava ovog radija među Albancima je naišla na opšte oduševljenje.
Napokon, na čelu prve televizije u Srbiji koja je emitovala program na albanskom jeziku bio je Nedžat Behljulji, vlasnik kompanije „Elhan komerc“ iz Bujanovca. Taj istorijski čin za Albance juga Srbije dogodio se 7. marta 2003.godine.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
