Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Svesni da je trenutna beznadežna situacija i opšte stanje u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac nestabilno i da predstavlja prepreku miru i stabilnosti u regionu;
tvrdeći da su pripadnici albanske nacionalnosti u južnoj Srbiji godinama bili izloženi diskriminaciji i progonima od strane prethodnih vlasti Srbije i SRJ;
ponovo potvrđujući da su razlozi koji su nas prinudili da se latimo oružja bili maltretiranje od strane prethodnih jugoslovenskih vlasti, naše uklanjanje iz državnih institucija i marginalizacija iz svakodnevnog građanskog života u južnoj Srbiji, lišavanje osnovnih ljudskih prava, uključujući kulturna, nacionalna, društvena, politička i ekonomska prava;
pozivajući srpsku i jugoslovensku vladu da isprave politiku Miloševićevog režima i da integrišu pripadnike albanske nacionalnosti i svih nacionalnih manjina u državne, građanske i ekonomske strukture,
bacajući svetlost na važnost održavanja veze između etničkih albanskih porodica i prijatelja koji žive na Kosovu i opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa i potrebu slobodnog prelaska linije razgraničenja i slobodu kretanja za sve individue;
tražimo da srpske Združene snage bezbednosti tretiraju etničke Albance sa poštovanjem i dostojanstvom, poštujući ih i uzdrže se od uzimanja kuća i lične imovine;
uvažavajući napore međunarodne zajednice, posebno gospode Pitera Fejta, Šona Salivena i Vejn Portera u nalaženju mirnog rešenja krize,
smatrajući da je Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca uspela da privuče međunarodnu pažnju na stradanju pripadnika albanske nacionalnosti u južnoj Srbiji i da je došlo vreme da položimo svoje oružje i potražimo promene političkim sredstvima,
Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca, ovim se obavezuje na potpunu demilitarizaciju, razoružanje i raspuštanje, najkasnije do 31. maja 2001. godine uz pomoć međunarodne zajednice.
Prema sledećem vremenskom rasponu - Zona B jug maj 22, Zona B centar maj 30, Zona B sever nije pod kontrolom OVPMB.
Okreće se borbi za prava pripadnika albanske nacionalnosti kroz politički proces i uz pomoć međunarodne zajednice i predstavnika novih vlada Srbije i SFRJ.
Garantuje siguran i miran ulazak u Sektor B srpskim združenim snagama bezbednosti,
Poziva međunarodnu zajednicu i srpsku i jugoslovensku vladu da poštuju svoje obaveze prema pripadnicima albanske zajednice u južnoj Srbiji kako je bliže određeno u srpskom Programu za rešavanje krize u južnoj Srbiji i rečeno u izjavama datim organizacijama OEBS, EU, UNHCR i ostalom delu međunarodne zajednice, i da omoguće našu integraciju u građanski život.
Traži da Vlade Srbije i SFRJ da pošalju predloženi program amnestije koji uključuje sve članove OVPMB koji dobrovoljno predaju oružje i prekinu svoje delovanje,
Traži da se formira istinska multi-etnička policija koja će garantovati bezbednost pripadnicima albanske nacionalnosti,
Traži da se KFOR stavi na raspolaganje za prijem oružja i uniformi OVPMB radi uništenja na ključnim kontrolnim punktovima,
Traži od pripadnika NATO i UEMM da pomognu, prate i verufikuju naš proces demilitarizacije".
U potpisu: "Za Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca komandant Šefket Musliju, Končulj 20. maja 2001.
Svedok Shawn F. Sullivan, šef Kancelarije NATO u SRJ.
Napomena: Pored potpisa Šefketa Musliua na Izjavu o demilitarizaciji potpise su stavili njegov zamenik Mustafa Šaćiri (Preševo) i Ridvan Ćazimi (Bujanovac).
Na originalnom primerku Izjave o demilitarizaciji stoji da je ona potpisana 20. maja u Končulju.
Drugi izvori, naročito albanski, tvrde da se to dogodilo dan kasnije, 21. maja u Končulju.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
