Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Masakriranje trojice policajaca i zauzimanje Kopnene zone bezbednosti uznemirili su jugoslovensku javnost i naišli na osude brojnih međunarodnih subjekata.
Naravno, najveća uznemirenost je zavladala među srpskim življem u Bujanovcu i Preševu, ali i svim susednim opštinama koje se naslanjaju na administrativnu liniju prema Kosovu.
Posebnu uznemirenost javnosti, posle masakra u Dobrosinu, izazvala je informacija koju su preneli neki albanski mediji sa Kosova, prema kojoj će se povodom albanskog državnog praznika Dana zastave 28. novembra zastava OVPMB zavijoriti u Bujanovcu.
Trećeg dana posle masakra, u dosta naelektrisanoj atmosferi, situacija u Bujanovcu je eskalirala: preko 300 Srba sa Kosova, koji su se tu zatekli zbog posla u Vranju ili opštinama Pčinjskog okruga, i oko 200 meštana, izrazili su svoje nezadovoljstvo što ne mogu da se vrate svojim kućama i što se u „sopstvenoj zemlji osećaju kao taoci“.
U popodnevnim satima tog 25. novembra oni su blokirali magistralni put Niš – Skoplje.
Na ovaj korak su se odlučili jer dva dana, zbog situacije u KZB, nisu mogli i nisu smeli na putu za Kosovsko Pomoravlje da pređu punkt Končulj.
Kako su tada novinarima rekli put u Bujanovcu držali su u blokadi jer nisu mogli da dozvole da im se sve to događa pedeset dana posle 5. oktobra i demokratskih promena.
Među nezadovoljnim Srbima sa Kosova bili su pre svih zaposleni u lokalnim samoupravama, raznim državnim službama, organima i institucijama koji su posle Kumanovskog sporazuma izmešteni u unutrašnjost Srbije.
I sutradan je situacija na magistralnom putu kod Bujanovca bila uzavrela i pretila da izmakne kontroli.
Na sreću, sve se ipak završilo bez incidenata, ali su događaji na jugu Srbije ozbiljno zabrinuli nove demokratske vlasti u Beogradu.
Zahvaljujući međunarodnim organizacijama, 25. novembra u jutarnjim satima, 300 Srba su iz Bujanovca krenuli ka svojim domovima na Kosovu.
Dugu kolonu, u kojoj su bila dva autobusa i više od 50 automobila, srpska policija je sprovela do punkta Cerevajka kod Preševa, gde su je preuzele Međunarodne mirovne snage (KFOR).
Tako da su se Srbi ipak bezbedno vratili svojim kućama.
Od tada svaki prelazak administrativne linije sa Kosovom, ne samo za Srbe iz Kosovskog Pomoravlja, bio je krajnje rizičan.
Putne pravce do kontrolnih punktova Cerevajka kod Preševa, ili Končulj kod Bujanovca, kontrolisali su naoružani Albanci, služeći se podmetanjem eksplozivnih naprava, snajperskim napadima, zasedama, presretanjem i pljačkama.
Naelektrisana situacija među srpskim življem u Bujanovcu, izazvana prisustvom pripadnika OVPMB u Kopnenoj zone bezbednosti, nije se smirivala.
Uznemireni Srbi su 25. novembra, na centralnom gradskom trgu, organizovali „Miting upozorenja“.
Pred oko 500 prisutnih Bujanovčana i nekoliko desetina Srba sa Kosova svi govornici su imali istovetne zahteve.
Oni su od srpskih vlasti tražili „da se jezik diplomatije zameni jezikom sile, jer druga strana samo taj jezik razume“.
Tražili su takođe „da se narodu podeli oružje kako bi se odbranio od albanskih terorista“.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
