Srpska pravoslavna crkva (SPC) i pravoslavni vernici u Vranju i Srbiji proslavljaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti.
Velika subota obeležava uspomenu na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad.
Dan se provodi u molitvi i tišini.
U Jerusalimu svake godine na Veliku subotu, pred Pravoslavni Vaskrs, održava se ceremonija starija od dvanaest vekova.
U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
Na ovaj dan završavaju se poslednje pripreme pred najveći praznik.
Sprema se i čisti kuća, priprema odeća.
U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i kolačići.
Jedina je subota u godini kada se post sastoji u suhojedenju, odnosno ne jede se kuvana hrana.
Ko nije obojio jaja prethodna dva dana, može i danas.
Ne radi se u polju, niti se rade ručni radovi.
STATIJE NA VELIKU SUBOTU
- Živote Hriste, bio si položen u grob, i anđelske vojske se užasavahu, slaveći Tvoje snishođenje.- Jedan od Trojice radi nas u telu pretrpe prezrenu smrt, užasava se sunce i drhće zemlja.
- Sudija sveta kao osuđenik stade pred Pilata sudiju i bi osuđen nepravedno smrću na krsnom drvetu.
- Sunce a ujedno i mesec pomračivši se Spasitelju, ponašaju se kao dobrorazumne sluge; koji oblače crnu odeću".
- Kao čovek umireš Spasitelju dobrovoljno, i kao Bog vaskrsnuo si mrtve iz grobova i dubine grehova.
- Ko će iskazati zaista, novi strašni događaj? Jer onaj koji vlada stvorenjem danas prima stradanje i umire za nas.
- Veličamo Te, Isuse Care i poštujemo pogreb i stradanja Tvoja, kojima si nas spasao od propasti.
- O gore i humke i množine ljudi, plačite svi i tužite sa mnom materom vašega Boga.
- O slatko moje proleće, čedo moje najslađe, kamo zađe Tvoja lepota?
- Dostojno je veličati Tebe životodavca koji si na krstu ruke raširio i satro moć neprijatelja."
(Izvor: SPC)