Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici u Vranju i Srbiji obeležavaju Blagovesti, praznik sećanja na susret device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je, prema Jevanđeljima, saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda.
Praznik Blagovesti je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika.
Slavi se u znak sećanja na "blagu vest", kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike.
Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Sa ovom blagovešću arhangela, "silaskom Svetog duha na prečistu devu", počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita.
Takođe, veruje se da je taj dan srećan za kalemljenje voća.
Nekada se narod u selima bojao zime sve dok taj dan ne prođe.
Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda.
Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime.
Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Dan posle praznika Blagovesti, crkva slavi Svetog arhangela Gavrila koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
