Vranje - Vjosa Osmani izabrana je za novu predsednicu Kosova u trećem krugu glasanja, dva sata nakon početka sednice, sa podrškom 70 poslanika, dok je 11 glasova proglašeno za nevažeće.
U prvom govoru je poručila da "pravda neće biti postignuta sve dok srpski zločinci ne budu izvedeni pred lice pravde".
Ujedno, dodala je, "mir će biti postignut samo kada se Srbija pokaje".
Osmani nije uspela da dobije dovoljnu podršku birača u prvom i drugom krugu glasanja, javio je KoSSev, a preneo N1.
U prvom krugu glasao je 81 poslanik od 84 prisutna.
Od ukupnog broja glasova 12 je bilo nevažećih, 69 za Osmani, a nijedan za drugog kanidata Nasufa Bejta.
- Obećavam da ću raditi na jačanju države, vladavine prava, da ću zaštititi svaki centimetar zemlje.
Biću predsednik svih.
Nema nas previše da bismo bili podeljeni na nas i njih.
Moja vrata će biti otvorena za sve, neće biti stranke iz vlasti i stranke iz opozicije - rekla je Osmani.
Pozvala je sve političare na Kosovu da „izgrade duh saradnje i tolerancije“ i podcrtala da su „tri stuba“ podrške Kosovu - SAD, EU i Albanija.
Francuska agencija Frans pres (AFP) dala je u nedelju uveče pod oznakom hitno vest da je parlament Kosova izabrao Vjosu Osmani za predsednicu Kosova i da ona dolazi "na čelo političke klase nove generacije odlučne da se izbori protiv korupcije".
- Novi tim imaće mnogo posla na Kosovu koje ima privredne i društvene teškoće, gde je prosečna plata 500 evra i gde mladi, suočeni sa stopom nezaposlenosti od 50 odsto, masovno traže spas u emigraciji u Švajcarskoj ili Nemačkoj - navela je agencija.
AFP ocenjuje da će nove vlasti biti i pod pritiskom Evropske unije i SAD zbog pokretanja dijaloga sa Beogradom.
- Pregovori zastajkuju, Beograd još uvek nije priznao nezavisnost svoje bivše pokrajine i to predstavlja glavni izvor napetosti na Balkanu - dodala je francuska agencija.
KO JE VJOSA OSMANI
Vjosa Osmani Sadriu rođena je 1982. godine u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu i srednju školu završila je u rodnom gradu, studije prava na Univerzitetu u Prištini, a 2005. je magistrirala pravo na Univerzitetu u Pitsburgu. Od 2009. do 2014. godine boravila je na tom američkom univerzitetu na doktorskim studijama. Kao univerzitetski profesor drži kurseve iz oblasti međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Prištini, dok u SAD kao gostujući profesor predaje predmet „Izgradnja države i pravo: Kosovsko iskustvo“. Njena politička karijera počela je još u tinejdžerskim godinama kada je bila aktivistkinja Demokratskog saveza Kosova (DSK). Krajem avgusta 2009. godine izabrana je za šefa kabineta tadašnjeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua. Bila je poslanik u Skupštini Kosova iz redova DSK-a u tri mandata, dok je u dva poslednja mandata, tokom 2019. i 2021. godine, bila žena koja je osvojila najviše glasova na kosovskim parlamentarnim izborima. Osmani je na poslednjim izborima, kao kandidat na listi pokreta "Samoopredeljenje", dobila više od 300.000 glasova, više nego Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova zajedno. U prethodnom, sedmom sazivu, bila je predsednica kosovskog parlamenta, dok je od 5. novembra vršila i dužnost predsednika Kosova. Udata je i majka dve bliznakinje.
