Vokalno-instrumentalni sastav Izvor iz Vranja bavi se čuvanjem i izvođenjem tradicionalne muzike Balkana, i to one koja je deo nacionalne baštine više naroda, ali prvenstveno Srba, odnosno južnih Srba, a ponajviše Vranjanaca. Ovih dana ovaj sastav našao je svoje mesto u rubrici "Najbolje iz Vranja", na zvaničnom veb portalu grada.
Evo priče o njima
Izvor je nastao u januaru 2004. godine kada su se oko jedne ideje okupili ljudi koji su razmišljali na sličan način i imali slična interesovanja. Prednost je bila u tome što nisu baš bili „na nuli“, imali su iskustva sviranja u drugim grupama slične orijentacije pre Izvora, i bili posvećeni istoj vrsti muzike po svom porodičnom poreklu, odnosno po svom individualnom ili grupnom radu.
- Koliko je sve to među nama bilo slično i srodno potvrđuje informacija da neprekidno postojimo u nepromenjenom sastavu sedamnaest godina. Ne verujemo da se tim podatkom može pohvaliti bilo koji muzički sastav na ovom prostoru na kome je, možda malo više nego na drugim muzičkim prostorima, mnogo sujete koja razdire grupe iznutra. Izvor čine ljudi koje su na početku rada označavali kao mlade, a danas smo svi u zrelim godinama. Pre svih tu je Ivana Tasić Mitić, naša pevačica i vokalna solistkinja Radio Beograda, kao najveća zvezda i najpoznatije ime u našoj grupi. Potom tu su Katarina Dimić koja svira saz i tamburu, Dalibor Mladenović (kaval), Dejan Dimić (tambura i bas tambura) i Boban Mitić (tapan, tarabuka, bendir). To je kostur Izvora koji je opstao sedamnaest godina. Toliko smo vremena proveli zajedno i toliko se dobro poznajemo da verovatno možemo da odradimo celovečernji koncert bez vežbanja u pola noći. Kada govorimo o Izvoru ne smemo nikako zaboraviti ljude koji su prošli kroz našu grupu i dali neverovatan doprinos njenom radu, opstajanju i sazrevanju, a od kojih neki i dan danas povremeno nastupaju sa nama ili će opet nastupati u budućnosti. To su Dijana Dimitrijević (tambura), Milica Stošić (gadulka, violina, prateći glas), Aleksandra Stošić Mitić (frula, kaval) i Nebojša Stevanović (tambura) - ističe Dejan Dimić, član grupe.
Izvor je dosad isključivo bio orijentisan na prikupljanje, aranžiranje, izvođenje i snimanje tradicionalnih pesama koje čine muzičko tkivo pre svega Vranja i okoline, ali i bliskih muzičkih prostora, istočne Srbije, Kosova i Metohije, Makedonije, Bugarske... Bilo je povremeno muzičkih izleta i u druge, teritorijalno udaljenije krajeve, poput Vojvodine, Bosne, pa čak i Grčke, Turske, Azerbejdžana, ali su oni bili retki, tek da dokažu da i to mogu, kao što sa uspehom mogu horski da pevaju duhovne pesme. Kada je reč o autorskim numerama, kažu da to od starta nije bila ideja vodilja, već rad na postojećem, autentičnom muzičkom blagu, pre svega Vranja i juga Srbije, kome preti zaborav, onom koje je pretežno sačuvano samo u usmenoj muzičkoj tradiciji. Zato su mnoge takve pesme deo interpretacije Izvora na koncertima ili su se našle na audio snimcima koji su ostali trajno zabeleženi. Kada je reč o autorskom radu i autorskim pesmama, postoje samo izuzeci na individualnom nivou, kroz komponovanje muzike za pozorište ili film i slično.
S obzirom na činjenicu da je grupa Izvor nastala u sredini koju odlikuje bogato muzičko nasleđe, nije im bilo teško da izaberu pravac u kome će delovati.
- Od starta smo izbegavali da se upuštamo u eksperimente znajući da ćemo se svakako najbolje snaći u onome što nam je teritorijalno blisko i imanentno muzičkom kodnom zapisu koji svako od nas nosi u sebi, u svojim ušima, u svojim genima. Zato smo se odlučili da se u muzici pretežno bavimo onim što najbolje razumemo i osećamo, što nam je u duši, kako se obično kaže. Imamo Ivanu čija je familija izrodila mnogo dobrih pevača i taj drevni zapis je negde u nama pothranjen i prenosi se generacijama'', naglašava Dimić, čiji su se preci takođe bavili muzikom i svirali tambure.
S obzirom da se drže te „tradicionalne note“ u svom muzičkom izrazu potpuno je bilo prirodno da se ne opredele za savremene, „zapadnjačke instrumente“ koje većina tzv. etno izvođača u Srbiji ima u svom instrumentarijumu (tipa klavijature, bas gitara, bubanj, klarinet i sl). Izvor koristi isključivo tradicionalne instrumente kao što su tambure, kaval, tapan, bendir, jer se na njima na najautentičniji način izvodi izvorna, odnosno tradicionalna muzika. Kažu da nisu to oni izmislili. Mnogi od tih instrumenata su svirani na prostorima sa kojih potiču pesme koje interpretiraju, pa i sa područja Vranja. Kada se pojavila na muzičkom nebu Vranja, ali i Srbije grupa Izvor bila je nešto novo. Polako, ali sigurno osvajala je vranjsku, ali i publiku u Srbiji, na Balkanu, pa i šire, gostujući širom Evrope.
- Imali smo možda tu sreću da smo u prvoj godini našeg postojanja, dakle 2004, svirali kao predstavnici Srbije na Balkanskom etno festivalu u Solunu, gde smo upoznali mnoge poznate muzičare u oblasti tradicionalne muzike i dobili korisne savete. Posebnost našeg izraza privukla je u dolazećim godinama organizatore mnogih festivala pa smo nastupali u više evropskih država – Makedoniji, Sloveniji, Grčkoj, Italiji, Franuskoj, Španiji. Naše su se pesme našle na kompilacijama tradicionalne ili world muzike u Rusiji, Belgiji i još nekim zemljama, te na skoro svakoj kompilaciji iz Srbije koja je rađena za evropsko tržište. Imali smo u tom periodu album, muzičke recenzije etnomuzikologa, ljudi su došli do našeg kompakt diska „Ogrejala mesečina“ (2005, Etnografski muzej Beograd), konzumirali ga i popularnost u publici koja voli ovaj izraz nam je rasla, iako je ova muzika u odnosu na popularnu ekstenzivnog tipa. Potrebno je mnogo rada, vežbe, upornosti, iskrenosti i neposrednosti da bi se pridobila publika. Kako ona koja vas samo sluša preko nosača zvuka, a još više ona publika koja gleda jednu muzičku grupu na sceni. Jer, ona ne uživa samo u muzici i ne traži samo muziku već i izraz lica, scenski doživljaj, neki trik, geg, potez, emociju i slično - ističe Dejan Dimić.
Vranjska grupa Izvor tokom svoje karijere imala je više od 300 nastupa, što manjih u okviru nekih manifestacija, što celovečernjih koncerata. Kažu da su prelepu povratnu energiju doživeli u Španiji, gde su ljudi zaista na koncertima odreagovali na njih kao na neku popularnu špansku grupu. A, verovatno je većina njih slušala takav repertoar prvi put u životu.
- Svirali smo nekoliko koncerata u Španiji, u Barseloni dva, u Taragoni, Vila Seci, ali je najveća sala i najbolja reakcija publike bila u gradu Kasteljon de la Plana. Imali smo odličan koncert u Belforu u Francuskoj, a za nas je bila velika čast da nastupimo u Sava centru, na velikom humanitarnom koncertu „Jeka“ za Kosovo i Metohiju. Izdvojio bih i naše koncerte u okviru pratećih programa na džez festivalima "Nišvil" i Kanjiža - priseća se Dimić.
Ipak, nastupi na Kosovu i Metohiji za Izvor imaju posebnu draž.
- Neverovatna je stvar, ali u koje god mesto na Kosovu i Metohiji da smo otišli publika je fantastično reagovala. Mnogo emocija, mnogo identifikacije sa aktuelnim trenutkom kroz tekstove pesama, mnogo poznavanja ove vrste muzike od strane publike, razmene energije... Takođe, verovatno je bitno što značajan deo našeg repertoara takođe čine pesme sa Kosova i Metohije, i to one koje izazivaju neverovatne emocije, i nagađam da smo se tu negde našli sa publikom. I nisu to samo bili nastupi u Gračanici, Novom Brdu, Lipljanu, Ranilugu, Mitrovici ili Zvečanu, tamo gde većinski žive Srbi. Mi smo u jednom periodu, i to možda u najtežim godinama po Srbe na Kosmetu, bili svake godine u više navrata tamo i nastupali u mestima u koja je čak u tim momentima bilo vrlo teško otići jer situacija nije bila dobra u bezbednosnom smislu. Svirali smo recimo u Goraždevcu, u Štrpcu, ne zna se broj naših nastupa u Metohiji, u Velikoj Hoči, u Visokim Dečanima, svirali smo u najmanjim srpskim selima na KiM, recimo u Suvom Grlu, Donjoj Gušterici i sl. Posebna čast za nas su nastupi u Manastiru Draganac gde sviramo svake godine o velikim verskim svetkovinama - naglašava ovaj deo priče o Izvoru, Dejan Dimić.
Članovi Izvora su svestrani eksponenti našeg grada koji su u svakom trenutku svesni momenta i situacije u kome se nalazi društvo i sredina u kojoj žive i rade. Zato ne čudi činjenica da se uvek odazovu pozivu za učešće u različitim manifestacijama i humanitarnim akcijama.
- Bez izuzetka smo se odazivali humanitarnim nastupima, a oni su, opet, većim delom bili vezani za pomoć Srbima na Kosmetu. Svirali smo na tom velikom koncertu u Sava centru, potom u Makedoniji u krcatoj Sali „Kino kultura“ na humanitarnom koncertu „Skoplje za Kosmet“, godine 2014. imali smo humanitarni koncert u Vranju na kome je prikupljena pomoć za ugrožene u poplavljenim područjima u Srbiji itd. Uvek smo tu da pomognemo. Uvek smo bili i bićemo otvoreni za saradnju sa gradom - kaže Dimić.
Članovi grupe Izvor naglašavaju da se nikada nisu deklarisali kao pretendenti na čuvanje tradicije, jer smatraju da je samo njihovo postojanje neka kopča, deo nečega što će jednog dana biti utkano u ovdašnju muzičku tradiciju. Takođe, ističu da je podrška svakako važna, a pogotovo je važna zbog tog traga koji svako treba da se trudi da ostavi iza sebe.
Činjenica je da je pandemija izazvana koronavirusom uticala i na rad grupe Izvor. Broj nastupa i pojavljivanja na sceni je minimiziran, ali su ipak za to vreme uspeli da naprave neke trajne snimke koji će ostati budućim generacijama za konzumiranje i proučavanje. Uspeli su da sačuvaju od zaborava niz pesama, što nije mala stvar.
- Svi naši planovi vezani su za prikupljanje novih pesama, rad na aranžiranju onih numera koje smo već zacrtali da snimimo i na kraju snimanje i postprodukcija. Ostaje uvek ono da i dalje želimo da se pojavljujemo pred publikom kako bismo joj ponudili da čuje pesme koje nikako ne bi trebalo da budu zaboravljene - poručuju iz Izvora.
A koja je poruka poštovaocima grupe?
- Naša poruka poštovaocima grupe Izvor je da nikada ne odustaju i da veruju u sebe. Čim su naši poštovaoci, znači da vole prave stvari. Možda je potrebno samo malo više hrabrosti i upornosti da svi zajedno damo još odlučniji doprinos u našim životima u kojima nam je data mogućnost da upravo mi budemo nastavljači nekakve tradicije. Poruka je i da se svi zajedno angažujemo da podižemo kulturu na mnogo, mnogo viši nivo od trenutnog jer je kultura baza na kojoj počiva civilazacija i celo naše društvo. Sve ostalo je manje važno - kažu članovi Izvora.
