Aritonović je vrstan poznavalac mentaliteta svojih zemljaka u Vranju i okolini, ima istančano osećanje za zavičajni govor, za njegovu jezgrovitost, gipkost i čarolije zvuka - napisao je u prof. dr Momčilo Zlatanović u recenziji za posthumno objavljenu dramu "Ludi Ljuba", vranjskog glumca i pisca pozorišnih komada Srboljuba Aritonovića (1944 - 2010).
Na desetogodišnjicu od Aritonovićeve smrti, ne samo da je štampana drama "Ludi Ljuba" (izdanje Udruženje književnika Vranja), već je i pripremljen pozorišni komad (u izvođenju glumačkog ansambla Bora Stanković, u kome je i sam Aritonović ostavio značajan glumački pečat; premijera je u petak 2. oktobra od 20 časova).
Na promociji knjige u Pozorištu Bora Stanković u sredu uveče, Goran M. Antić, novinar i nekadašnji glumac vranjskog pozorišta, te jedan od recenzenata, insistirao je na tome da je Aritonović "poznavao sve ljudske mane, ljudske poroke"...
- Ali ih nije osuđivao, njegovo čovekoljublje je možda njegova najveća vrednost, bez obzira kakav bio određeni lik njegovog dela ili čovek u stvarnom životu, on ga je razumeo - kazao je Antić.
On je dodao da se u "Ludom Ljubi" radi "o arhetipskoj, univerzalnoj, večitoj ljudskoj težnji za nastavljanjem loze".
- Ludi Ljuba čak i nije lik, ni karakter, on bi se mogao okarakterisati kao "instrument začeća" jednog novog života koji sve oko sebe čini srećnim i zadovoljnim.
I na kraju krajeva on, zahvaljujući jednom retkom medicinskom fenomenu, više nije lud, nego nalazi svoju ljubav i drama se završava hepiendom - rekao je Antić.
Urednik izdanja Žikica Dimitrijević zahvalio se porodici i potomcima Srboljuba Aritonovića što su imali poverenje da Udruženju književnika Vranja (UKV) povere izdavanje ovog rukopisa i gradu Vranju koji je finansijski pomogao izdavanje knjige.
- Ova knjiga, koju nažalost sam Aritonović nije doživeo da objavi, obogatiće ne samo pozorišnu, već i književnu scenu Vranja.
Pisac je izuzetno poznavao vranjski govor i ovo je i njegov doprinos ne samo dramskom opusu Vranja, već i litareturi na lokalnom dijalektu - rekao je Dimitrijević.
Svet Ludog Ljube je svet običnih, nama bliskih ljudi, dobrih i poštenih, kazao je na promociji Bojan Jovanović, umetnički rukovodilac vranjskog pozorišta i jedan od recenzenata knjige.
On je, prisećajući se Aritonovića, kazao da je njegova "prva pomisao kada se razgovara o autoru Ludog Ljube "vedrina, humor i pozitivan duh".
- Ovaj tekst znam već desetak godina.
Kada mi je Nenad Jović (aktuelni direktor pozorišta u Vranju, p.a) saopštio ideju da u godini kada se obeležava desetogodišnjica Aritonovićeve smrti postavimo ovaj komad na scenu našeg teatra, jer će biti objavljena i knjiga, nisam imao dileme da to uradimo i evo premijera će biti za dva dana - rekao je Jovanović.
On je dodao da Aritonović u ovoj drami "nenametljivo gradi komične slike, koje čitaoca uvode u svet komada i omogućuju laku identifikaciju sa likovima".
- Uporedo sa protokom vremena, smenjuju se i žanrovi - od realistične drame u prologu, preko komedije naravi u središnjem delu, do melodrame u epilogu - rekao je Jovanović.
Dragan Živković Durge, reditelj predstave "Ludi Ljuba" koja će ovih dana doživeti svoju premijeru, naglasio je da su svi Aritonovićevi komadi, ne samo Ludi Ljuba već i neki raniji (Seme, Vikaj turu, Ludi i zbunjeni itd), "puni života i emocija".
Umesto odlomaka iz knjige, ljubitelji književnosti i teatra u sredu uveče mogli su da pogledaju nekoliko srgment iz predstave "Ludi Ljuba", čija će premijera biti u petak od 20 časova u vranjskom teatru.
Drama Ludi Ljuba, napisao je u svojoj recenziji prof. dr Momčilo Zlatanović, predstavlja realističnu sliku vranjske zanatlijske i trgovačke sredine, a delimično i pčinjskog sela.
- Autor ima izvanredne posmatračke sposobnosti, uočava karakteristike crta svake ličnosti.
Dramu je napisao čovek koji poznaje poetiku ovog književnog roda i neraskidivu vezu s pozorišnom umetnošću.
Životna stvarnost koju ova drama sadrži biće interesantna i za čitaoce, i za gledaoce - napisao je Zlatanović.
Još dva razloga da se nabavi knjiga i pogleda predstava...
PROFIL
Srboljub Aritonović rođen je 1944. godine u Dubnici kod Vranja. Završio je Srednju učiteljsku školu u Vranju i godinu dana radio kao učitelj u planinskom selu Studena u Poljanici. Nakon vojske diplomirao je na grupi za Srpsko-hrvatski jezik i književnost na VPŠ u Vranju. Predavao je sprski na Radničkom univerzitetu, a potom bio sekretar Doma kulture pri kome su radili pozorište, bioskop i folklorna sekcija. Od 1976. godine bio je kustos u Muzej kući Bore Stankovića. Penzionisan je 2009. Od 1972. godine bio je aktivniji u vranjskom pozorištu gde je sa rediteljem Radetom Radivojevićem radio na dramatizaciji pripovedaka Bore Stankovića. Glumio je u oko 40 pozorišnih predstava vranjskog teatra, a posebno se istakao ulogama po Stankovićevim delima. Tokom karijere bio je zapažen i kao originalni dramski pisac. Napisao je "Seme", monodrame "Ja, Aleksa" i "Maestro" i duodramu "Tange", humoresku "Vikaj turu", TV seriju "Ludi i zbunjeni" i dramu "Ludi Ljuba". Nagrađivan je tokom karijere. Za najbolji dramski tekst nagrađen je na 40. festivalu Dramskih amatera Jugoslavije. Dobitnik je Sedmoseptembarskog priznanja grada Vranja. Zapisivao je poslovice i narodne umotvorine Vranja i okoline. Iznenada je preminuo 9. aprila 2010. godine u Vranju.
