Otuđeni sinod

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.

Novinari lista Danas nisu mogli dobiti zvaničnu potvrdu od episkopa bačkog Irineja, portparola SPC i stalnog člana sinoda, da li su članovi Sinoda SPC i patrijarh testirani na kovid 19, nakon što je episkop kruševački, jedan od članova tog crkvenog tela, smešten u bolnicu zbog sumnje da je zaražen. Episkop Irinej smatra da bi javno iznošenje takvih informacija predstavljalo narušavanje zakonom zaštićenih podataka o ličnosti, ali i ljudskog dostojanstva članova sinoda. Građanska prava se potežu kada treba zaštiti crkvenu vlast, ali se glas nikada ne podiže u slučajevima kršenja prava ostalih građana u Srbiji.

Odakle su onda stigle informacije objavljene u režimskim medijima da je patrijarh testiran i da se pokazalo da je negativan, nakon što je njegov vikar oboleo od virusa? Nije prvi put da mediji u službi režima iznose neproverene informacije, međutim, kada se već pozivalo na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti bilo bi logično da se razmisli i o tužbi SPC protiv takvih medija (pošto narušavaju ljudsko dostojanstvo članova sinoda).

Nakon informacija da su bliski saradnici patrijarha, sa kojima je dolazio u kontakte i za vreme epidemije, oboleli od virusa, postojala je obaveza SPC da zvanično obavesti javnost a pre svega svoje vernike, o zdravstvenom stanju vodećih ličnosti Crkve. Da se SPC ponašala odgovorno, poštedela bi novinare i nazovi novinare truda da izmišljaju vesti. Ali izgleda da su za sadašnju najvišu crkvenu upravu pravoslavni vernici nedozrela dečica, kojima njihove deke episkopi i ne moraju baš sve da objašnjavaju.

U javnosti je ostao utisak da je u vezi sa proslavom Vaskrsa odnos nazovi države Srbije (čita se Vučića) prema SPC bio snishodljiv, dok je prema građanima u kontekstu vanrednog stanja ostao drzak i naredbodavan. Međutim, takva su izgleda pravila u okviru ličnog režima sa njegovim dugačkim lancem privatnih dogovora i izjava lojalnosti. U ovom slučaju, Crkva je autonomna korporacija, a građani su individue. Autokrata sa korporacijama pregovara, ali sa građanima niti hoće, niti može. Što više autokratije, to manje građana.

Građani su samostalni pojedinci sa izvesnim pravima. Oni se slobodno udružuju i na osnovu relevantnih informacija i sopstvenog promišljanja donose kolektivne odluke na polju politike. Takvi građani smenjuju druge građane u vršenju vlasti. Građanin-autokrata ne želi da bude smenjen; zato je njegov cilj da ostale građane pretvori u plebs (tako voli da napiše). Autokrata sebe vidi kao deo plebsa/naroda, ali ne i kao građanina. U ime plebsa se neometano obračunava sa političkim protivnicima i vlada neograničeno. U ime građana to ne može. Drzak je prema građanima, jer ne sme da im dozvoli da praktikuju svoju građansku ulogu: da biraju i smenjuju vlast. Njega na nepoštenim izborima bira njegov ucenjeni plebs.

Malo je ko mogao očekivati da negativne tendencije duboko zahvate i SPC. Urušavanje autonomije Bogoslovskog fakulteta, etiketiranje medija u saopštenjima info službe SPC, progon profesora i sveštenika zbog slobode mišljenja, nesazivanje jesenjeg sabora od strane sinoda i patrijarha, sve su to potezi koji SPC vode na do sada nepoznat teren otvorene autoritarnosti. Tako je ustanovljen i način upravljanja u okviru kojeg se sinod zajedno sa patrijarhom otrgao od sabora, koji je prema Ustavu SPC nadzorno telo nad radom sinoda. Za sada je teško očekivati da će se u dogledno vreme rad SPC vratiti u pređašnje regularne okvire i da će biti uspostavljena mirna uprava.

Pije VI, na papskoj stolici 1775-1799. za vreme velikih revolucija američke i francuske, nazivao je pravo na slobodu misli i štampe – izvedeno iz slobode i jednakosti svakog čoveka –„monstruoznim pravom“ i komentarisao ovako: „Ne može se zamisliti ništa bezumnije od ustanovljavanja jedne takve jednakosti i jedne takve slobode među nama“. Lako je odgovoriti na pitanje gde bi se Pije VI danas bolje uklopio: među svojima ili među pravoslavnima u SPC.

(autor je kolumnista Peščanika)