Bognar u Vranju: Vratiti svest na individualno i pobediti kolektivno nesvesno VIDEO

Život piše romane, ali to ne znači da je sve ono što proživimo literatura; postoje neki trenuci u našim životima koji su vrlo teški i ja sam u jednoj pesmi napisao - ili oni obeleže nas, ili mi obeležimo taj trenutak - ako ga obeležite vi dolazite do spoznaje da ste mnogo jači nego što ste mislili, rekao je u Vranju književnik Zoran Bognar, gost pete večeri Književne kolonije 2019.

- Kada neku osobu volite najviše na svetu, kada ste joj dali sve, kada osobu volite više od majke ili oca, ili brata, toliko da biste za nju poginuli, a onda dobijete jatagan u leđa, to je onda sindrom "izvrnute utrobe".

Onda se pitate da li ste samosvesno došli u tu situaciju - kazao je Bognar.

Ovaj književnik, književni kritičar i antologičar govorio je i o svojim bliskim kontaktima i druženju sa Peterom Handkeom, ovogodišnjim dobitnikom Nobelove nagrade za književnost.

- Handke mi je otvorio velika vrata, pre svega germanske, ali i svetske literature.

Neverovatne su se konicidencije desile u poslednje vreme; najpre kada sam pre mesec dana bio na Sarajevskim pesničkim susretima, tamo me zatekla vest da je Handke ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade.

Doduše, taj milje tamo nije bio baš najbolji po njega.

Napali su ga u Sarajevu besramno neki politikanti i probali da iskoriste trenutak da i sebe malo izreklamiraju.

Druga koincidencija dešava se evo danas, kada održavamo ovo veče, jer je pre nekoliko sati Handkeu uručena Nobelova nagrada u Stokholmu - reko je Bognar.

Bognar je, pominjući crkvu i porodicu, kazao da su u eri prebrzog života i tehnološkog razvoja "obe institucije ostale izgubljene na raskršću iznenadnih odluka".

Književnik je naglasio da je u svom stvaralaštvu koristio biblijske simbole i motive, ali ne da bi pisao o društveno-političkim raspećima, već sa namerom da "vrati svest na individualno" u vremenu kada "99 društava počivaju na kolektivno nesvesnom".

- Zato ste imali samo jednog Zaratustru, jednog Budu i jednog Isusa - rekao je Bognar.

Pisac je rekao kako godinama sluša o tome da je poezija "doživela smrt", da to "više niko ne čita".

- Poezija je uvek bila na margini, čak i u knjižarama, ali su uvek postojale srodne, istančane duše koje su je održavale.

Poezija je najuzvišeniji žanr književnosti jer na jednoj stranici možete reći ono što neko ne može ni na 400 strana - rekao je Bognar.

Poslednjeg dana Književne kolonije, u sredu 11. decembra Bognar je održao interaktivnu radionicu sa učenicima srednjih škola u Maloj sali Galerije Narodnog univerziteta.

Tim programom završena je šesta Književna kolonija u Vranju.

Organizator manifestacije bio je Narodni univerzitet u Vranju, a pokrovitelj grad Vranje.

PROFIL

Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac, književni kritičar i antologičar, rođen je 30. januara 1965. godine u Vukovaru. Poezija Zorana Bognara prevođena je na italijanski, francuski, engleski, mađarski, nemački, švedski, slovenački, makedonski, španski, turski, jermenski, grčki, holandski, friski, poljski, rumunski, arapski, ruski bugarski jezik. O književnom delu Zorana Bognara objavljeno je preko 200 eseja, kritika i studija, kao i jedna monografija (Vladan Panković i Nikica Banić: Atletsko hodočašće nad jelisejskim vodama i poljima Zorana Bognara, Užice, 2002). O poeziji Zorana Bognara pisali su mnogi veliki domaći i strani književni kritičari i pisci poput Ivana V. Lalića, Brane Petrovića, Ljiljane Šop, Bogdana A. Popovića, Zorana Gluščevića, Petera Handkea, Lorensa Ferlingetija. Lilian Her, Antonia Porpete i mnogih drugih... Izdavačka kuća „Draganić” mu je povodom 30 godina rada objavila Izabrana dela u 7 tomova (2013-2014). Član je Udruženja književnika Srbije i počasni član Društva pisaca Bosne i Hercegovine. Takođe, počasni je član i PEN-a Bosne i Hercegovine. Živi i radi u Beogradu kao profesionalni književnik. Urednik je u izdavačkoj kući „Dereta”. Predsednik je Fonda „Ars Longa” za očuvanje lepih umetnosti.

Wikipedia

Najnovije vesti

Foto Vranje news Komitske pesme u Vranju i okolini »

Najpopularnija komitska orska pesma bila je Done, dobro moje. U njoj se nabrajaju vojvode i druge istaknute komite iz pr...