Posle sedam dugih godina pauze od dešavanja u pravom pozorištu ili ako više volite "Teatru izvan Doma vojske", Vranjanci se prve dve večeri Borinih pozorišnih dana susreću sa pozorištem bez ustupaka, koje donosi izuzetni Andraš Urban, reditelj koji i "ne ume" da radi drugačije osim angažovano, kritički i krajnje sirovo.
Gotovo da se radi o teatru sa "punk" primesama iza koga stoji pozorišni stvaralac koji se gadi "netalasanja".
Po reakcijama, možda Andraš Urban (zasad, videćemo nastavak festivala) ili ovakav repertoar previše "dira" u pozorišnu čaršiju, ili makar njen veći deo, možda i više nego u vlast ili politiku koja ima tanak osećaj za razlučenje umetničkog "dijela" od realnosti, barem one političke, a o pozorištu radije razmišlja u stilu "pa ne može se baš sve", želeći da po vokaciji, osim nacije, vere, čoveka, "oguli" i pozorište ili one koji ga stvaraju.
U četvrtak uveče su Vranjanci odgledali Urbanovu predstavu M.I.R.A. u izvođenju Bitef teatra, koja je svoju premijeru imala u proleće ove godine.
Možda je tu za publičin ukus ili makar veći deo ukusa bilo previše golotinje ili suficita preglasnog pevanja pesama sa "sumanuto nejasnim tekstovima", kako neko naivno konstatova.
Ali, ljudi, to je pozorište, umetnički akt, a ne realan život, makar se komad oslanjao na istinite događaje iz nečijeg života.
Tu je sve dozvoljeno, pa čak i da se publika izvede iz tzv. komfort zone.
To je maltene dužnost teatra i demonstracija visoke odgovornosti.
Uostalom, ko neće da gleda angažovano pozorište, može slobodno da gleda "pozorište u kući", svojoj ili na televiziji.
E, sad, što je neko došao u pozorište "da se malo opusti", to je druga stvar.
Urbanova predstava, sa Mirjanom Karanović na vrhuncu karijere u glavnoj roli (delom je kroz tekst i idejno i njoj posvećena), bavi se i karijerom Mire Trailović, osnivačem beogradskog Ateljea 212, festivala BITEF i beogradskog pozorišta Bitef teatar, ali i položajem pozorišta i čitavim društvom, ne samo u nedavnoj prošlosti, nego i danas.
Trailovićeva je u predstavi predstavljena kroz scene karijere i života u kojima je zablistala, ali i kroz one u kojima je osporavana.
Kada su reditelja Andraša Urbana upitali šta znači skraćenica u naslovu predstave, šeretski je odgovorio - Međunarodna Implementacija Radikalne Anarhije.
Sama Mira Trailović jednom prilikom sebe je predstavila ovako: M - kao marljiva, I - kao iracionalna, R - kao radosna i A - kao ako, baš me briga.
Uz Mirjanu Karanović, u ovoj, kako su je neki nazvali "tužno-veseloj priči za široke narodne mase", u sjajnim rolama pojavljuju se i Suzana Lukić, Mina Obradović, Jovana Belović i Gorica Regodić, uz muzičare Danila Tirnanića i Ivana Mirkovića.
Urban potpisuje režiju i dizajn scene predstave.
Dramatuškinja je Vedrana Božinović, kompozitorka Irena Popović Dragović, kostimografkinja Marina Sremac, scenski pokret potpisuje Aniko Kiš, grafički dizajn Arpad Blaško, a fotografiju Nenad Šugić.
"Želim da kažem da će doći neki klinci koji će preko noći promeniti brave naših pozorišta. I gotovo. Počistiće se ostaci mrtvog teatra. Provetriće se pozorište i smrad leša će nestati. Krenuće od praznog prostora, i tako dalje..."
Andraš Urban
Borini pozorišni dani nastaviće se u petak predstavom Tartif u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Predstavu je režirao Igor Vuk Torbica, a proglašena je za jedan od najvažnijih pozorišnih događaja ove godine.
Početak je zakazan za 20 časova.
Potom će, u pratećem delu programa, od 23 sata na maloj sceni Pozorišta Bora Stanković biti odigrana mondrama "Bog te mazo" u zivođenju Zorana Karajića, a u režiji Tome Kuruzovića.
