Vranje - "Madžaroni", odnosni lažni "rodoljupci" iz komada Jovana Sterije Popovića ili iz realnog života nisu običan narod, koji je izmanipulisan i ne zna gde je, pa preživljava; "rodoljupci" su zapravo najbogatiji ljudi u varoši, sloj ljudi koji ima moć i koji tu moć zloupotrebljava, izjavio je u Vranju glumac Slobodan Beštić, na razgovorima vođenim o komadu "Rodoljupci" Narodnog pozorišta koji je u sredu uveče izveden na otvaranju 39. Borinih pozorišnih dana.
- U tom smislu, smatram da bi nama bilo mnogo lakše kada bismo se oslobodila takvih "rodoljubaca" i da bi srpska država i istorija bili manje krvavi, samo da je bilo manje "madžarona" - rekao je Beštić.
Glumac Hadži Nenad Maričić kazao je da mu je veoma drago što je igrao predstavu u obnovljenom pozorištu u Vranju, jer kultura "mora da se razvija i u drugim centrima".
- Ovaj festival je ove godine u svoj repertoar svrstao predstave koje su hrabre, koje postavljaju pitanja.
Kada smo radili Rodoljupce, postavljali smo sami sebi vrlo provokativna pitanja.
Neke smo teme toliko međusobno obradili da smo dolazili do filozofskih zaključaka.
Predstava je vrlo brzo korespondirala ne samo sa beogradskom publikom, već i sa Čačkom, Valjevom, Budimpeštom, u Zagrebu su rekli "pa ovo je naša predstava, to smo mi, to je priča o našim ratnim profiterima"...
Razgovor sa glumcima Slobodanom Beštićem, koji u Rodoljupcima igra ulogu Žutilova i Hadži Nenadom Maričičem (Šerbulić) vodio je kao moderator pozorišni kritičar i direktor Narodnog pozorišta u Nišu Spasoje Ž. Milovanović.
On je podsetio na konzervativno mišljenje koje je pratilo pojavljivanje na sceni nacionalnog teatra jedne ovakve predstave.
- Moderna kritika, pak, govorila je da se Narodno pozorište "konačno otvorilo" i da je to pravi način kako treba da se tretira jedna velika tema.
Kada je Urbanova "Koštana" pozorište u Subotici igrana u Narodnom pozorištu, jedna je žena ustala nakon pola sata i demonstrativno napustila salu, rekavši da "to nije Koštana i nije za Narodno pozorište".
Da li nas naši stereotipi teraju da budemo isključivi i da li ovakvo čitanje Jovana Sterije Popovića pripada Narodnom pozorišti ili ne - bilo je Milovanovićevo pitanje gostujućim glumcima.
Beštić je odgovorio da vrlo dobro razume tu dilemu, ali da lično nije isključiv.
Maričić je kazao da je na ovim prostorima "takvo stanje da nam je možda neophodno Brehtovsko pozorište u kojem čujemo snažnu reč".
- Važno je da pozorište bude slobodno i dok imamo takvo stanje u kulturi takvo će nam biti i stanje kolektivnog duha.
Spasoje Ž. Milovanović kazao je da predstava Rodoljupci omogućava da se, kod ovakvih pozorišnih razgovora, "bavite dnevnom politikom" i pomenuo primer Kosova i Metohije.
Čitava plejada rodoljubivih pesnika "našla je svoje mesto u ovoj predstavi", kazao je Milovanović, a reditelj Andraš Urban "vrlo se vešto poigrava stereotipima i našim mitovima".
Napravljena je paralela o izboru pozorišnih tema u zapadanim i našim pozorištima.
MARIČIĆ
Hadži Neand Maričić rođen je u Zagrebu 1979. godine. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića. Godine 2002. godine postao je stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu, a 2006. postaje asistent profesora za glumu na Pavlović univerzitetu - Fakultet dramskih umetnosti u Bjeljini. Od 2013. predaje glumu na Fakultetu savremenih umetnosti (FDU) u Beogradu. Objavio je audio knjigu "Šekspirovi soneti", u prevodu prof. Jelisavete Milojević, koja iste godine 2018. ulazi u bibliotečki fond Srpske akademije nauka i umetnosti. Odigrao je mnogo uloga, dobitnik je niza pozorišnih priznanja.
Izvor: Narodno pozorište
Milovanović je podsetio na Selenićev stav da je "svako pozorište angažovano", i da razliku pravi "način umrežavanja simbola".
BEŠTIĆ
Slobodan Beštić rođen je 1964 u Pančevu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti 1987. godine u klasi profesora Predraga Bajčetića. Studirao je sa Nebojšom Bakočevićem, Draganom Mrkić, Gordanom Lukić, Đorđem Davidom, Arijanom Čulinomi dr. Radio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu od 1987. do 2001. godine kada prelazi u Narodno pozorište gde je i sada u stalnom radnom odnosu. Predavao je glumu i scenski pokret na FDU i više drugih fakulteta.
Wikipedia
Moderator je konstatovao da je otvoreni, angažovani teatar, postao mejnstrim u dobroj meri zahvaljujući srpskoj pozorišnoj kritici.
Iz publike, koja je učestvovala u razgovorima, konstatovano je da je problem ovakvih predstava što posle njih ne ostaje nijedno pitanje - sve je savršeno jasno.
