Beseda Oca Justina o Usekovanju glave Sv. Jovana Krstitelja

Danas je, braćo i sestre, drugi Veliki Petak. Na Veliki Petak Gospod je raspet i ubijen.

A na današnji dan, raspet je i ubijen i obezglavljen Najveći čovek ovoga sveta, jer su usta Gospoda Hrista izrekla najveću pohvalu o njemu: da je on Najveći između rođenih od žena. Ni o kome nije se tako Gospod izrazio.

Radi čega je to Gospod učinio? Šta je to tako veliko što je Preteča, živeći u ovome svetu, učinio?

Prvo, što je kao Preteča, kao prethodnik Gospoda Hrista, došao u ovaj svet da pripremi ljude za Gospoda Hrista – Spasitelja. Od čega nas je Gospod spasao?

Od onoga od čega nas niko nije mogao spasti: od smrti, od greha, i od zla. Ali uloga, dužnost koju je Sveti Preteča imao da izvrši, neiskazana je i strašna i velika. Njemu kao Preteči, Gospod je dao da sagleda sve grehe ovoga sveta, da sagleda sve smrti ovoga sveta, da sagleda sve đavole ovoga sveta.

To je strašna misija i strašna uloga. Zamislite Svetoga Preteču koji je bos, pustinjački, sa odećom od kamilje kože, išao ispred Gospoda Hrista kroz prašumu ljudskih grehova.

Njemu je Gospod dao tu strašnu moć da sagleda grehe svih ljudi i da time oseti i pokaže koliko je bio potreban Spasitelj svetu.

Zašto je Gospod došao u ovaj svet? Niko nam tako rečito nije rekao kao Sveti Jovan Krstitelj.

Za njega se veli da se nikad smejao nije. Kako se mogao smejati čovek koji je svakog trenutka pred očima imao sve grehe svih ljudi, sve istorije ljudske! Kako se mogao smejati čovek koji je pred očima imao sve smrti, sveleševe ljudskih bića u ovome svetu!

Kako se mogao smejati čovek koji je prozro do dna svaki greh i u svakome grehu video đavola! Kako se mogao smejati on koji je vide rod ljudski sav porobljen grehom i porobljen đavolom!

I zaista, Preteča je prvi pokazao na Gospoda Hrista kao na Spasitelja sveta. On je prvi Evanđelist, jer sam svedoči i Evanđelju, svedoči da je Duh Sveti sišao na krštenog Gospoda Isusa.

On je isto tako prvi Apostol, prvi Mučenik koji je postradao za Gospoda Hrista, kako se veli u divnoj pesmi njegovoj, radujući se. I time otkrio tajnu svih Svetih Mučenika. Kako su Sveti Mučenici mogli da izdrže strahote od mučenja, od užasa – pokazao je Sveti Preteča, govoreći da je on postradao radujući se.

Tako je svaki Mučenik postradao za Gospoda Hrista radujući se. To je izvesna radost koja se daje s Neba, daje se svakom Mučeniku Hrista radi.

On je nesumnjivo najveći Ispovednik Gospoda Hrista. Kada su drugi urlali i vikali protiv Njega, on je krotko i smireno objavio Njega za Jagnje Božije. Gle Jagnje Božje, koje uzima na sebe grehe sveta!

Zamislite te oči koje su mogle i morale sagledati sve grehe ovoga sveta. Kako je bilo teško Preteči! Kako je bilo neiskazano teško gledati sve to! I on je bio, nema sumnje, najtužniji čovek u ovome svetu, ali isto tako i najradosniji.

Jer je prvi otkrio i sagledao u Hristu Spasitelja od greha, Spasitelja od smrti, Spasitelja od đavola. Velika čast, a i velika muka i nevolja, doživeti u svojoj ljudskoj duši sav rod ljudski, sve naše patnje, sve naše padove, sve naše grehe.

Eto, to je bila dužnost i bolna i tužna uteha Svetog Velikog Preteče.

Da! On je bio i najradosniji čovek. Jer njemu kao takvom, koji je sagledao sve što je užasno u rodu ljudskom, otkrivena je tajna Ličnosti Gospoda Hrista.

On koji je bio izveden iz grehova ljudskih i strasti ljudskih, doživeo to da vidi i otkrije u Spasitelju vaskrsenje mrtvih, da otkrije u Njemu Milostivog Gospoda, Koji prašta grehe ljudima i uzima na Sebe sve grehe ljudske ovoga sveta.

Da, u tome je bila njegova radost.

U ovom svetu, braćo i sestre, nema istinske radosti ako je smrt završni trenutak našeg života.

Ako je smrt završetak našega bića, onda u ovome svetu zaista ne može biti radosti. Samo bi se lud čovek mogao radovati takvom životu i takvom svetu.

Jedina istinska radost u ovom svetu javila se onda kad je Gospod vaskrsao iz smrti i pobedio smrt za nas ljude. Od te radosti nema veće radosti.

Tu radost doživeo je Sveti Preteča i na taj način što je objavio svetu spasenje sveta u Gospodu Hristu od svakoga greha, od svake smrti, od svakog đavola.

Tako je svaki hrišćanin na svetu, u isto vreme vrlo tužno biće, ali i radosno biće. Tužno zbog grehova svojih, svaki od nas; a radosno, što sve grehe skida sa nas i spasava nas Gospod Blagi, Hristos, Jedini Čovekoljubac.

Da, današnji veliki Praznik otkriva nam veliku i strašnu tajnu. Ljudi su raspeli Gospoda Hrista, ljudi. Žene su plakale kada su Njega raspinjali, a On, Blagi Gospod, prima na Sebe smrt za sve nas.

I na taj način, ljudi koji su Gospoda Hrista raspeli, koji su jedino vikali da su protiv Njega, bili su bogoubice, najveći zločinci. Samo je Čovekoljubivi Gospod mogao to da oprosti. A šta se desilo sa današnjim danom?

Na današnji dan žene su potrčale da dostignu bogoubice, da se izjednače sa ljudima, da Najvećeg rođenog od žena pogube, da obezglave! Strašno! Teška uvreda za Boga!

Ali, Gospod je u milosti Svojoj i taj greh oprostio, i oprašta onima što se kaju. Nema sumnje, Gospod je radi nas ljudi pretrpeo neiskazane muke, neiskazane bolove, i vaskrsao nas iz mrtvih.

Dao nam pobedu nad smrću – tu jedinu istinsku pobedu.

I Sveti Preteča, koji je po rečima Gospoda bio Najveći rođeni od žena, doživeo je da bude posečen i ubijen. Da, zašto? Od bezumne žene (Irodijade)[7]. Time su žene skoro dostigle ljude u zločinstvu, u ubistvima svakoga dobra, i svakoga Nebeskog Vesnika.

I mi, praznujući Svetog Jovana Krstitelja, na današnji dan praznujemo njegov izlazak iz ovoga sveta, ali i njegov odlazak ka Gospodu Hristu, njegov odlazak ka Vaskrslom Gospodu, Koga je on celog života propovedao.

Zato što je bio Najveći između rođenih od žena, takav veliki Sveti Pravednik kakvog zemlja videla nije.

On je zaista i postao izvor, nepresušni izvor blagodati Božije, sile Božije, pomoći Božije svakome sadašnjem hrišćaninu, i svima budućim hrišćanima, i svima bivšim hrišćanima koji su prešli sa ove zemlje.
I zato, kada smo u nevoljama i mukama, pribegnimo njemu.

On je gotov da hodatajstvuje za nas, da se moli za nas, da nam izmoli oproštaj grehova i da nam izmoli Carstvo Nebesko. Da! Najtužniji čovek i najradosniji! Eto, Sveti Jovan.

Mi njega danas praznujemo i molimo se Gospodu da usliši molitve za sve nas, da nas spase svakoga zla, a najpre i najviše pogibije duša.

Da duše ne izgubimo u gresima svojim, da vaskrsavamo sa Gospodom Hristom.

Amin.

 

Tekst je izvorno objavljen na veb sajtu Eparhije vranjske.

Foto VranjeNews

 

PROFIL

Justin Popović (Vranje, 6. april 1894 — manastir Ćelije, 7. april 1979) je novokanonizovani srpski svetitelj. Bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik. Stalno je bio proganjan, saslušavan, privođen od vlasti. Malo je bilo onih koji su stajali u njegovu odbranu. To su bile ćelijske sestre s mati igumanijom Glikerijom na čelu, prota Živko Todorović — lelićki paroh, avini učenici i ostali poštovaoci. Otac Justin upokojio se na dan posle svog rođendana — na praznik Blagovesti 7. aprila (25. marta) 1979. godine. Dana 2. maja 2010. godine, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC, Justin Popović kanonizovan je u red svetitelja SPC zajedno sa Simeonom Dajbapskim u Hramu Svetog Save na Vračaru. Njegove mošti su prenete u crkvu manastira Ćelije 14. juna 2014. godine.