O Golom otoku su pisali veliki pisci, ali ga niko nije sagledao do kraja, niko ga nije doživeo niti ga je mogao doživeti ako nije prošao kroz taj pakao, rekao je u Vranju na promociji svog romana "Ostrvo monstrum" autor Vuksan Knežević.
Ova knjiga, sa podnaslovom "Golootočko trojstvo", predstavlja trilogijsku sinteza autorovog iskustva, kao najmlađeg osuđenika koji je na tom ukletom mestu podvrgnut strahotama postrevolucionarnog terora.
Autor Knežević je sa svoja dva brata prošao golootočko iskustvo.
Svi su preživeli, ali su mu braća preminula u godinama posle puštanja na slobodu od posledica logorovanja.
Ona predstavlja njegova istraživanje moralnih bezdana u koji su propadale duše potkazivača, klevetnika i dželata.
- Goli otok bio je jedini koncentracioni logor u Evropi posle Drugog svetskog rata, na sramotu našeg naroda.
Moja knjiga, svojevrsno trojstvo golootočko, podeljena je u tri dela.
Prva knjiga govori o paklu Golog otoka, metodologiji i tehnici mučenja koja je bila spoj iskustva gulaga, koncentracionih logora nacističke Nemačke i Jasenovca.
Samo što se nije išlo na masovna ubistva, već na ubijanje duše u ljudima, što je bilo teže izdržati nego ubistvo fizičko - rekao je Knežević na promociji.
On je izneo tezu da "Goli otok i danas traje", podsećajući da je "hiljade i hiljade porodica patilo" od Golog otoka.
- Preko milion ljudi u Srbiji su bili isključeni iz pravog društvenog života i stvaralaštva kao unutrašnji neprijatelji ili kao nepodobni.
To je vođi davalo mogućnost da sprovodi poluvekovnu negativnu selekciju u Srbiji.
Zar nije prvi čovek do njega bio abadžija, čovek bez škole.
Mnogi Srbi, za koje se tvrdilo da su navodno likvidirani u bekstvu ili na granici, likvidirani su usred Beograda, u kazamatima - kazao je Knežević.
Knežević smatra da "mi još uvek živimo u lažnoj istoriji".
- Teror u UDBI, teror na Golom otoku, nijedan jedini čovek, zločinac, dželat, upravnik logora ili naredbodavac nije pozvan čak ni na nekakvo izjašnjenje.
Svi su ostali; njihova su deca školovana, najčešće u inostranstvu, napredovali su i oni većim delom danas predstavljaju srpsku intelektualnu elitu - kazao je Knežević.
On je dodao da se mi "tek sada treznimo i oslobađamo od titoizma "koji nas još uvek pritiska".
- Tito je umro, ali je "titoizam" ostao i mi se teško njega oslobađamo.
On je ušao u krv i svest našu putem straha i nemilosrdne ideologije.
Mi još uvek nemamo saglasnost da se u Beogradu podigne spomenik žrtvama komunizma.
Ako je moja knjiga učinila makar malo protiv zaborava, onda sam postigao svoj cilj - dodao je Knežević.
Dragoljub Kojčić, direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike, kazao je da je u ovom momentu Srbima potrebna građanska vrlina, koja je dovela do toga da Vuksan Knežević napiše svoju trinaestu knjigu, od kojih je dobar deo njih o Golom otoku.
Milan Bjelogrlić, direktor Narodne biblioteke u Zrenjaninu rekao je da je "zaista potrebno da Vuksan Knežević u direktnom susretu sa čitaocima prenese svoju leksiju o našoj najvećoj mani - našem zaboravu".
- Malo koji narod baca pod tepih najvažnije datume svoje istorije.
A Vuksan Knežević svedoči iz prve ruke, ali ne završava se ta priča samo na monstruoznim progonima.
Ta muka se završava na motivima koji su doveli do toga i na posledicama koje traju i dan danas - kazao je Bjelogrlić.
Doc. dr Dejan Antić sa Fiozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu podsetio je da je nakon demontaže titoističkog poretka, na pragu 21. veka, u domaćoj javnosti i medijima sve češće diskutovalo i pisalo o Golom otoku, te da su uglavnom u centru pažnje bila iskustva preživelih logoraša.
- Vuksan Knežević, sa nepunih osamnaest godina, nakon montirane i nepravedne optužbe sproveden je u golootočku tamnicu - rekao je Antić.
Kneževićeva trilogija zahvata sve strane društvene groznice Titovog progona neistomišljenika, ali još više "apsurdna stradanja nevinih ljudi i fantastične konstrukcije spletki kojima ih je opkoljavao pauk tiranide".
Čitajući "Ostrvo monstrum" shvatamo da autor nije pristao na lakši put zaborava - rečeno je na promociji.
Književno veče u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju održano je u organizaciji Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije – Okružni odbor Vranje.
