Srpski duh živi preko Drine i živi ovde kod vas na jugu.
I bolje je da živi ovde, jer kakva vremena dolaze prvo će biti ugrožen jug.
Naše komšije, sa kojima ćemo se sigurno sresti jednoga dana, govore o Vranju kao o svojoj teritoriji.
A, kada meni to neko kaže, ja odgovorim "ne brinem dok je general Simović tamo" - izjavio je u petak uveče u Vranju penzionisani general Božidar Delić, govoreći pred Vranjancima na predavanju o temi "Dvadeset godina od bitke za Paštrik".
Delić je, evocirajući uspomene o borbama na Paštriku u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, rekao da je njemu uvek bilo bitno "da se ne obruka kao čovek".
- Život, to je nešto što je mnogo, mnogo manje važno - kazao je Delić.
General Stojan Konjikovac podsetio je na podvige 549. motorizovane brigade, jedinice "A" formacije u sastavu Prištinskog korpusa.
Reč je o brigadi koja je u mirnodopskim uslovima, kako je naglasio Konjikovac, bez graničnih bataljona imala od 1.800 do 2.400 ljudi.
U ratu su joj pridodate jedinice formirane mobilizacijom, pa je krajem maja 1999. godine brigada imala više od 14.000 boraca, od toga 550 oficira i 450 podoficira.
Dobrovoljaca je bilo oko 2.000 - iz Srbije, Republike Srpske, potom Rusi, Ukrajinci i drugi.
- Svojim rasporedom brigada se nalazila u prvom ešalonu Prištinskog korpusa, na težištu odbrane, i bila je u ulozi glavnih snaga odbrane Kosova i Metohije iz pravca Albanije.
Tokom 1998. godine imali smo 176 graničnih incidenata, većinom u pokušajima dopremanja oružja za teroriste iz Albanije, a u tim prilikama bilo je i napada na našu vojsku - kazao je Konjikovac, prepričavajući šta je brigada radila u to vreme, neposredno pred i nakon početka NATO agresije.
Konjikovac je slikovito opisivao stravična dejstva NATO avijacije, strategijskih bombardera B-52 i B-1 koji su samo u jednom navratu bacali po 110 tona bombi, "pokrivajući područje 200 sa 800 metara i tom prilikom sravne sve sa zemljom", kazao je Konjikovac, naglašavajući da je 529. motorizovana brigada "jedina brigada u svetu koja je takve napade preživela".
- U borbama za Paštrik imali smo 25 poginulih i oko 200 ranjenih pripadnika naše brigade.
Kod neprijatelja koji su išli kopnom bilo je više od 800 poginulih i mnogo više ranjenih.
Tokom 1998. i 1999. godine brigada je imala ukupno 87 poginulih i 300 ranjenih.
Nastavili smo sa uspešnim držanjem svih linija sve do potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine.
Za zasluge u odbrani zemlje brogada je odlikovana Ordenom narodnog heroja i nosi epitet "herojska" - kazao je Konjikovac.
General Delić je govorio o Drimsko-kosovskom operativnom pravcu koji je imao više taktičkih pravaca sve do prelaza Ćafa Prušit.
- Jedino je tim pravcem mogla da ide tehnika i ukoliko agresor nešto želi da uradi kopneno morao je tuda proći.
Nije slučajno naša brigada bila u Prizrenu, a naš drugi bataljon u Đakovici.
To je po strategijskom razvoju Vojske tako napravlejno da se tu nalaze jedinice koje zatvaraju taj pravac - kazao je Delić.
Samo u tri navrata teroristi iz Albanije, kako je rekao Delić uspeli su da se "nakratko ubace na našu teritoriju".
- Ja mislim na dva mesta po 500 metara, a na jednom su možda ušli i čitav kilometar.
Tu su zaustavljeni - kazao je Delić.
On je dodao da je strategijska avijacija NATO pakta počela da dejstvuje čim je zaustavljen kopneni napad terorista.
Delić je govorio o tome kako je, po naređenju Veslija Klarka, NATO avijacija svim silama podržavala OVK na vrhu Paštrika.
ANTIĆ: Imperijalni putevi vode ka Sredozemlju
Organizator skupa bio je Okružni odbor Udruženja potomaka ratnika, u okviru programa obeležavanja dvadesetogodišnjice NATO bombardovanja. Predsednik udruženja, istoričar Dejan Antić rekao je da se u svojoj modernoj istoriji srpski narod više puta suočavao sa opasnošću da izgubi svoju državu.
- Ali ne zato što nije bio ogovoran i državotvoran. Nema na Balkanskom poluostrvu državotvornijeg naroda od nas Srba. To je bilo zato što predstavljamo geopolitičku prepreku za širenje interesa i direktnog uticaja velikih sila koje u svojim imperijalnim strategijama teže da zagospodare putevima ka Sredozemlju - kazao je Antić.
On je podsetio na jedan događaj iz 1999. godine, nakon silnih udara NATO avijacije i terorista, a tu anegdotu možete čuti u video materijalu u nastavku.
AVDIJEV: Više ne znam šta sam, da li Rus ili Srbin
Vrlo emotivno obraćanje na skupu u Domu vojske u Vranju imao je ruski dobrovoljac Alber Avdijev, koji je učestvovao u većini borbi na Paštriku i u drugim delovima Kosova i Metohije 1999. godine i tamo prilikom ranjavanja izgubio oko.
On je u jednom momentu kazao da st oliko zbližio sa ljudima odavde da više ne zna "da li je Rus ili Srbin".
- Bog me je nagradio da upoznam vas Srbe u najbolje vreme, onda kad je bilo najteže. Kada je 28 država napalo na ovu malu, kako su mislili, ali u stvari veliku zemlju. Kada me pitaju za ranjavanje i gubitak oka, meni to ništa ne znači, vojnička priča. Ja uvek kažem nisam izgubio oko, ja sam ga ostavio tamo, da kad svi drugi razlozi nestanu makar imam taj razlog da se vratim - rekao je Avdijev, uz gromoglasno odobravanje i dugotrajan aplauz prisutnih.
Skup je izazvao veliko interesovanje, a sala Doma vojske u Vranju bila je pretesna za sve koji su hteli da prisustvuju tribini.
Osim velikog broja građana skup su svojim prisustvom uveličali ratni veterani sa područja Vranja, učesnici borbi u reonima karaula na granici sa Albanijom 1999. godine.
Prisustvovala je i Ivana Pavković, bratanica generala Nebojše Pavkovića.
