Roman "Jugo uvek okreće na buru" je sinestetičan, udara na sva čula, dok ga čitate možete i sve sjajne jezičke slike da vizuelizujete, možete da osetite mirise raznih prostora, od neimenovanog "Ostrva" do udaljenih prostranstava Meksika, rekla je Jasmina Radojičić, urednica u "Laguni", na promociji najnovije knjige spisateljice Laure Barne koja je održana u okviru "Borinih književnih dana" u Vranju.
U romanu Jugo uvek okreće na buru Laura Barna preispituje mogućnost emotivne bliskosti dvoje ljudi za koje je ljubav pre inspiracija nego relacija.
Može li se biti posvećen drugom, a ostati svoj? Može li se beskompromisno voleti?
Konačno, koliko se daleko može otploviti u odnosu u kojem jugo uvek okreće na buru?
- Laura Barna spada u red spisateljica koje veoma vode računa o svom stilu i jeziku.
Mi sarađujemo i na taj način što Laura radi kao lektor u "Laguni", veoma je pažljiva kada je reč o jeziku i njen rukopis je bio takav da je svaka reč bila promišljena do detalja - kazala je Radojičićeva.
Barna je naglasila da je "Jugo uvek okreće na buru" trinaesta knjiga koju je napisala, a da se u prethodnih pet "bavila epohama".
- Bavila sam se krajem 19. veka, uvođenjem modernizma u Sribji u svakom smislu, a ponajviše u umetnosti; bavila sam se ličnostima, a ponajviše Isidorom Sekulić o kojoj sam napisala roman i zbog kog sam već bila u Vranju 2009. godine - kazala je Barna.
Na retoričko pitanje da li je zaista moguće voleti nekoga, Barna je odgovorila sa "naravno da jeste".
- Slučaj u mom najnovijem romanu je bio pokušaj da se pokaže koliko je bitno nekog drugo voleti, ali i poštovati kao partnera.
A poštovati ga kao partnera za umetnika podrazumeva dati ono što umetnik stvori.
Ognjen Tanović, glavni lik u romanu, čovek koji zaista postoji, traga za drvetom za gitaru, sam ih konstruiše, izrađuje i komponuje na tim gitarama.
I pokušava da za osobu koju voli iskomponuje jednu kompoziciju.
To je vrhunac koji on može da da.
Na kraju, on to ne radi zbog nje, već zbog sebe - da bi imao satisfakciju i dokazao da je ljudsko biće, da ume da voli - kazala je Barna.
Kritičari su Laurin jezik okarakterisali kao "artistički".
- Često koristim termine iz istorije umetnosti, što mi je zanimanje, i to je možda greška, ali uživam u tome i ne želim da odustanem od svog stila i izraza - kazala je Barna.
Osvrćući se na "razgolićenost" u svojoj umetnosti, spisateljica je objasnila da onaj ko studira umetnost "ulazi ne samo u živote umetnika, već i u njihova dela".
Na kraju je govoreći o procesu pisanja i planovima rekla da dok piše na sva usta priča o delu koje nastaje, ne bi li dobila nekakvu povratnu informaciju korisnu za proces pisanja.
Borini književni dani završavaju se u subotu.
Najpre će Bori u čast od 11 časova biti položeni venci i cveće na njegov spomenik u gradskom parku u Vranju, a uveče će u sklopu završnog programa u Sali periodike Biblioteke Bora Stanković biti održana promocija izdanja Izdavačke kuće "Partizanska knjiga".
Vranjskoj publici biće predstavljene knjige "Pustite mi laganu muziku" Dragane Mokan, "Smrt u Bašaidu" Miroslava Ćurčića i "Srebrna magla" Srđana Srdića.
Moderator će biti Dunja Ilić, urednica "Partizanske knjige".
PROFIL
Laura Barna je pripovedač, prozni pisac, romansijer i esejista. Školovala se u Herceg Novom, Splitu i Beogradu. Njene priče, eseji, kao i likovne kritike zastupljeni su u domaćim i inostranim antologijama, zbornicima, almanasima i godišnjacima. Do sada je objavila romane Protovir (2003); Nevolje gospodina T. ili suteren (2005); Crno telo (2007, 2010); Moja poslednja glavobolja (2008, 2012); Četiri elementa (2009); Sanatorijum pod belim (2009); Đorđoneova kletva (2011); Pad klavira (2013); Crveni presek (2015). Dobitnica je mnogih nacionalnih književnih nagrada. Njene priče i eseji prevedeni su na mađarski, slovački, poljski i engleski. Član je Udruženja književnika Srbije.
(Izvor: Laguna)
