Otvori mi belo Lenče: Kako je Mile Pile proslavio vranjsku pesmu

Vranjanci žive po nadimcima i zato se nadimak Karaminga, nadimak oca Stane Avramović Karaminge Tome, nije mogao izbrisati, kaže dr Sima Avramović, univerzitetski profesor i doktor pravnih nauka, potomak narečene Stane, čuvene vranjske pesmopojke koja je decenijama čuvala i Vranjancima prenosila svoja znanja o vranjskoj pesmi.

Sima Avramović je rođen u Beogradu. Otac mu je bio Vranjanac, a majka Vojvođanka.

Njegov otac, koji u Beograd došao da živi posle studija u Lajpcigu, u našem glavnom gradu imao je 24-oro braće i sestara od rođenih tetaka i stričeva.

Avramović, kao potomak uglednog Vranjanca i Stane Avramović Karaminge zna mnoge priče o nadimcima, ali i o nastanku vranjskih pesama, a jedna od njih je i "Otvori mi belo Lenče", koju za Vranje News pripoveda kroz porodično stablo svoje mnogobrojne familije.

- Avramovići su imali mnogo sinova, skoro da su se samo rađala muška deca.

Moja baka je iz porodice Goločevci, porodice u kojoj je sve bilo suprotno - rađale su se uglavnom ćerke.

Čuveni Rista Goločevac imao je pet ćerki, od kojih je jedna bila moja baka Nastasija, odnosno Nacka, a druga je bila Paraskeva, po nadimku Paska.

Tačnije, zvali su je Paska Policajka, jer joj je prvi muž bio policajac.

Paska je zanimljiva po tome što je imala sedam ćerki, a jedna od njih bila je Ljubica, tetka Ljubica, dobro je se sećam, poznata po tome što je bila žena čoveka koji je proslavio vranjsku pesmu.

Žena Mileta Pileta (Mileta Tasića, p.a) - navodi Avramović.

I tu počinje antologijska priča, malo poznata javnosti.

- Vranjska muzika je vezana za ljubav, ali i za ljubomoru - započinje priču Avramović - i pesma "Otvori mi belo Lenče" je pesma koja možda na najbolji način oslikava snagu emocija koja karakteriše Vranje i Vranjance.

To je bio jedan relativno skladan brak između Mileta Pileta i naše Ljubice.

Izrodili su divnu decu, ali ta ljubav koju je Mile Pile još u mladosti gajio spram lepe Jelene, bele Lenke, nikada nije izašla iz njegovog srca, a još više iz srca njegove žene, naše Ljubice.

O ljubavi, platonskoj verovatno, između Mileta Pileta i lepotice Jelene, mangupi su već bili spevali pesmu, znate onu "Otvori mi belo Lenče vratanca...", i kada bi naša strina Ljubica izašla u kafanu sa Miletom Piletom oni bi je naručivali od orkestra.

Čim krene ta pesma, Ljubica bi ustajala, hvatala ga za ruku uz rečenicu: "Milane, dig' se, idemo kući" - prepričava Sima Avramović.

Bela Lenka se kasnije udala za jednog Vranjanca, dobrostojećeg, i preselila se u Beograd.

- Izrodila je u prestonici silnu decu, ali poginula u bombardovanju glavnog grada na početku rata.

Iako razloga za Ljubičinu ljubomoru, dakle, od tada nije bilo, kako je vreme prolazilo i došlo "vreme da se mre", tetka Ljubica je pozvala svoju decu, Rastka (još uvek živ, ima 98 godina i živi u Beogradu) i još dve ćerke (koje su u međuvremenu preminule) da se oproste.

Ona im kaže: "Deco ja ću da mrem, nemojte da žalite za mnom.

Ne treba da plačete, ja sam lep život proživela, sad si idem tamo gore.

Prići ću tamo Miletu Piletu (koji je ranije već preminuo) ako ga vidim, ali ako je slučajno sas Belu Lenku, neće mu priđem", govorila je Ljubica.

E, to je ta snažna vranjska emocija, ljubav i ljubomora opevani u pesmama - kaže Avramović.

On smatra da su takve emocije najdivnije osvedočene u vranjskoj pesmi i vranjskom melosu.

- Tradicija koju Vranje čuva kroz pesmu verovatno je jedan od najvažnijih elemenata vranjskog identiteta, gde god živeli.

Zbog toga hvala gradu Vranju na divnoj inicijativi da ustanovi festival vranjske gradske pesme - zaključuje Sima Avramović.

D. Dimić