In memoriam: Bruno Ganc (1941 - 2019)

Švajcarski glumac evropske reputacije Bruno Ganc preminuo je 15. februara u svom domu u Cirihu, u 78. godini, posle duže bolesti.

Bruno Ganc je spadao među najistaknutije glumce s nemačkog govornog područja, a internacionalnu slavu stekao je ulogom anđela u čuvenom „Nebu nad Berlinom“ (Der Himmel über Berlin, 1987) Vima Vendersa, kao i naslovnom rolom u filmu „Hitler, poslednji dani“ (Der Untergang, 2004) Olivera Hiršbigela.

Pred kamerama je debitovao 1960. godine i u dugoj i plodnoj karijeri ostvario više od 120 uloga na filmu i televiziji. Radio je do poslednjeg dana, tako da će ga naša publika tek videti u „Kući koju je Džek sagradio“ (The House That Jack Built, 2018) Larsa fon Trira i još nekim filmovima.

Ganc je sarađivao sa značajnim rediteljima i važio za glumca sklonog introspekciji, ali je njegov opus žanrovski raznovrstan.

Bio je pisac Aleksandros u istorijskoj drami „Večnost i jedan dan“ (Mia aioniótita kai mia méra, 1998) Tea Angelopulosa, vampir u hororu „Nosferatu: Fantom noći“ (Nosferatu: Phantom der Nacht, 1979) Vernera Hercoga, konobar Fernando u romantičnoj komediji „Hleb i lale“ (Pane e tulipani, 2000) Silvija Soldinija, srpski mafijaški bos Papa u krimi komediji „Po redu nestajanja“ (Kraftidioten, 2014) Hansa Petera Molanda, gde mu je jedan od partnera bio Sergej Trifunović…

Evropska filmska akademija dodelila je Brunu Gancu 2010. godine nagradu za životno delo.

Među mnogobrojnim priznanjima u Švajcarskoj, Nemačkoj i na festivalima po svetu, dobio je i Zlatnu arenu u Puli 2001, kao najbolji glumac u međunarodnoj selekciji, za ulogu u filmu „Hleb i lale“.

Inače, Ganc je karijeru započeo u tetaru.

Decenijama je radio sa uticajnim pozorišnim rediteljima poput Petera Zadeka ili Klausa Pejmana, a u režiji slavnog Petera Štajna 2000. godine igrao je Fausta u predstavi koja je snimljena i za televiziju.

Tekst je izvorno objavljen na sajtu Jugoslovenske kinoteke

Foto IMDB