Bolje Severna nego Bivša

Reč je o Makedoniji, ali bi se odnedavno moglo odnositi i na Irsku…

Posle dvadeset godina grčkog odbijanja i fantastičnih predloga o novom imenu za Makedoniju, došlo se, veštim parlamentarnim slalomom, do saglasnosti na obe strane.

Oba premijera su svoju političku budućnost uložila za zapis u istoriji.

Cipras je izvesno rizikovao više, izgubio je koaliciju i predao se kasapljenju nacionalista.

Za razliku od makedonske nacionalističke opozicije, grčku vode bogate političke dinastije koje je upravo Cipras, u dugoj istoriji grčke politike, prvi bacio na kolena na izborima, i to dva puta.

Levičari čistunske orijentacije diljem Evrope, koji su sa visoko dignutim nosom prezirali Ciprasove kompromise, mogli bi se zamisliti nad time: ali ko će se još baviti modernom grčkom istorijom!

Kako je svet tako dobro podnosio državu koja se zvala „bivša“? Iz perspektive današnje ofanzive pravog ludila u politici, to možda ne izgleda tako strašno.

Ni na jednoj strani nisu ostvareni „hiljadugodišnji“ snovi, što je isto tako pozitivan rezultat.

No, nažalost, osnovni razlog ovog dugog i mučnog postupka bio je da i Makedonija postane članica NATO-a i da tako upotpuni saveznički paket na Balkanu, predstavljen uglavnom parovima mogućnih neprijatelja, sa Grčkom i Turskom na čelu po vojnoj moći.

Proslava pobede razuma je ipak deplasirana.

Severnu Makedoniju čeka grubo buđenje kada NATO prvi put bude zahtevao davanje određenog procenta iz državnog budžeta za kupovinu oružja od NATO-vih komitenata, odlazak makedonskog odreda na vojne vežbe u Latviju usred zime, a možda i slanje nekog kontingenta u Venecuelu…

I ovogodišnju proslavu dana kulture u Sloveniji (8. februar, dan Prešernove smrti) pratilo je uzbuđenje u vezi sa govorom predsednika žirija za Prešernove nagrade, Vinka Mederndorfera.

Govorimo o tradiciji: pre nekoliko godina je, demonstracijama i spaljivanjem violončela, na ovaj dan započela duga zimska pobuna koja se završila padom vlade Janeza Janše.

Zatim su sledile protestne izjave, recimo režisera ili učesnika priredbe, sve dok kritički i optužujući govor predsednika žirija za Prešernove nagrade nije postao institucija namenjena neposrednom ponižavanju prvih redova publike u Galusovoj dvorani Cankarevog doma.

Posledično, političari posle proslave zaglavljuju izlazna vrata, da ih niko ne bi mogao ništa pitati.

Ove godine je Mederndorfer prevazišao sva očekivanja, i tu smo ponovo kod NATO-a i sudbine Severne Makedonije: izneo je cenovnik vozila i oružja koje Slovenija mora kupiti na zahtev NATO-a i kako to izgleda u poređenju sa osnovnim potrebama kulture.

Recimo, jedan oklopni osmotočkaš bio bi dovoljan da se popravi zgrada Slovenačkog Narodnog pozorišta koja se raspada, nekoliko čudnih vojnih vozila bi sagradilo dodatak Narodno-univerzitetske biblioteke na koji se čeka preko dvadeset godina, itd.

Poučna priča za Severnu Makedoniju…

Pobeda makedonskog visokog političara u slovenačkom parlamentu bila je obeležena odbijanjem stranke Levice da se pridruži potvrđivanju dogovora o Severnoj Makedoniji – ne zbog imena, već zbog NATO-a.

Čitava rasprava oko imena države Makedonije prethodnih četvrt veka bila je savršeno sumanuta: jedina jugoslovenska republika koja se uzdržala od rata kažnjena je nemogućnošću da upotrebljava i ustoliči svoje ime; u svetu mnogih dvoimenih država to je bio potpuni apsurd, jer niko nije branio Grčkoj da zadrži ime svoje severne pokrajine, Makedonije.

Po tome je tačno ime jugoslovenske Makedonije slobodno moglo biti Još Severnija Makedonija.

U debati su svoj akademski ugled izgubili mnogi klasičari, koji su predlagali što je mogućno uvrnutija imena i strašno se uzbuđivali što se neki mali slovenski narod sa socijalističkom istorijom usuđuje da dirne u neprikosnovenost grčke klasike.

No, još veću i neprijatniju sramotu izveli su makedonski političari sa skupim unakaženjem Skopja.

Ništa od toga neće biti popravljeno i zaboravljeno ustanovljavanjem novog imena…

I šta na kraju, odnosno na početku međunarodno prihvaćene i u NATO upisane Makedonije?

Čekanje na ulaz u EU, dok još postoji?

Mnogo stabilnija država i mnogo više novca?

Snove niko ne propituje.

Sve što mi ostaje jeste ljubav prema mnogo čemu makedonskom, od jezika do prijatelja, od predela do muzike, od književnosti do pijace, i sloboda da to imenujem Makedonija.

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.