Roman "Pomor i strah" ima podnaslov "Povest o zapisu na kužnom jevanđelju", što je veoma važno jer ovo nije povest o kugi, nije povest o zarati, ni o izlečenju, nego povest o dva kratka zapisa u svega dve, tri rečenice koja je na dve svete knjige, odnosno dva jevanđelja ostavio sveštenik koji se zvao Stevan Vezilić.
Taj čovek je stvarno postojao i on je jedan od glavnih likova mog romana, meni veoma drag i prirastao za srce - rekao je u Vranju pisac Vule Žurić, na promociji svog romana "Pomor i strah" koja je održana u Biblioteci Bora Stanković u sklopu 29. "Svetosavske nedelje".
U knjizi Žurić piše o godini strašnog pomora od kuge u Sremu, koja je odnela samo u toj varoši preko 2.500 života za manje od godinu dana.
Svešteniku Stevanu Veziliću i lekaru Andriji Budaiju, skrbnicima duše i tela svojih sugrađana, palo je u deo da žiteljima pruže svaku vrstu pomoći, da uteše bolesne i bližnje, da ublaže strah i bolove, i da uz pomoć austrijskih vlasti otvore karantin i zaustave epidemiju.
U narodu se šire glasine da kugu širi prelepa devojka pepeljastih očiju sa belim plaštom, koja se povremeno pojavljuje po sremskim selima.
A samo Vezilić i Budai znaju pravu istinu...
U svom novom romanu Žurić pripoveda o mukama Irižana i naporima da savladaju strašnu moriju koja ih je zadesila krajem 18. veka.
Vešto uplićući istorijske događaje i likove u radnju i služeći se autentičnom leksikom i govorom ondašnjeg srpskog življa na granici Austrije i Turske, pisac uspeva da na privlačan način, uprkos teškoj temi, dočara vreme i običaje jedne prohujale epohe, u kojoj su se na ovim prostorima pomešali narodi, verovanja, kulture i običaji.
- Ja sam u neku ruku hteo da zavedem čitaoca, da ovo s jedne strane bude priča poput onih koje gledamo u holivudskim filmovima, u nekim trilerima, gde imamo dobre i zle momke, gde imamo opasnosrt, strah, ljubavna priča, čak i potere konjima...
Ali, sve je to neka vrsta maske dok se ja ispod površine bavim onim što mene interesuje - šta se sve tu izdešavalo, koliko smrti, koliko izlečenja, koliko strahova, koliko muke i borbe da bi od toga ostala tri, četiri reda na našem jeziku koje je zapisao sveštenik Stevan Vezilić - kazao je Žurić pred vranjskom publikom.
VRANJE I BORA
Žurić se prisetio da je bio gost Vranja 2007. godine, kada je u sklopu "Borine nedelje" bio predstavljen dramski program Radio Beograda, a povod je bila njegova drama o Bori Stankoviću.
- Zato volim da ovde dolazim i da se vraćam Bori.
Srpska književnost ne bi bila takva, tako sveža, inventivna, da između ostalog nije bilo genija Bore Stankovića koji je pomerio mogućnosti pripovedanja korak unapred - kazao je Žurić.
Pred epidemiju kuge, kazao je Žurić, u Irigu su postojale samo pravoslavne crkve, a katoličke su podignute tek kada se promenio sastav stanovništva i kada je uklonjeno otuda pola zemlje zbog epidemije.
- Sveštenik Vezilić se, nakon borbe protiv kuge, posvetio pčelarstvu, valjda mu je dosta bilo ljudi.
O njemu je zabeleženo da je bio dobar pčelar, a da je drugi lik iz romana, dr Budai, inače Mađar, sa njim otvorio karantin i zaustavio epidemiju, prepisavši strah kao neku vstu leka Irigu i Sremu i da je taj strah urodio plodom kada su ljudi pristali da budu izlečeni.
Više od polovine tadašnjeg stanovništva Iriga završilo je na kužnim grobljima - rekao je Žurić.
Kao predložak za ovaj roman Žuriću je poslužila knjiga doktora Radivoja Simonovića "Kugu u Sremu 1795 –1796" koja, zapravo, predstavlja dajdžest verziju višetomnih izveštaja o suzbijanju epidemije kuge, koje je glavni lekar „carske komisije“ doktor Franc fon Šraud objavio na latinskom i nemačkom odmah po povratku iz Srema na peštanski univerzitet.
Šraud je na osnovu detaljnih beleški lekara sa terena za sobom ostavio uredan spisak imena svih umrlih, istorije bolesti, opis haosa koji je vladao na zaraženom području, te način na koji su do poslednje tačke provedene u delo sve mere suzbijanja pomora i dekontaminacije zaraženog područja.
PROFIL
Vule Žurić je rođen u Sarajevu 1969. Do sada je objavio knjige priča: Umri muški, 1991, Dvije godine hladnoće, 1995, U krevetu sa Madonom, 1998, Valceri i snošaji, 2001 i Mulijin ruž, 2003, romane: Blagi dani zatim prođu, 2001, Rinfuz, 2003, Tigrero, 2005, Crne ćurke i druga knjiga crnih ćurki, 2006, Mrtve brave, 2008. i Narodnjakova smrt, 2009. Autor je radio-drama: Omča od hartije, posvećene životu i smrti Bore Stankovića, Čovek bez peripetija, posvećene Milanu Rakiću, Ostrvo Uskoković, posvećene Milutinu Uskokoviću, Crni glas za belu hartiju, posvećene Emanuilu Jankoviću i Branin orfeum u zunzarinoj palati, posvećene Brani Cvetkoviću. Drame su u produkciji Dramskog programa Radio Beograda emitovane na radio-talasima Javnog servisa. Koautor je i scenarija za diplomski film Miloša Ajdinovića Mrtav čovek ne štuca. Priče su mu prevođene na nemački, engleski, grčki, španski, portugalski, poljski, italijanski, francuski, mađarski i slovenački. Živi u Pančevu.
(knjige.pravac.com)
