razgovarao: D. Dimić
Iz Surdulice, preko Sidneja, Portorika i Berklija, Snežana Stanimirović završila je u Medisonu, na Univerzitetu Viskonsin, odakle je, sa još četvoro profesora, izabrana za stipendistu Američkog udruženja za unapređenje nauke. To je čin koji predstavlja ulazak u sam svetski krem nauke i svojevrstan doprinos njenom dosadašnjem angažmanu na unapređenju astronomije. Snežana za Vranje News priča svoju životnu priču.
FELLOW: Američko udruženje za unapređenje nauke jedno je od najstarijih i najprestižnijih svetskih naučnih društava sa članovima širom sveta. „Fellow“ je titula koja se dobija kada sadašnji članovi udruženja (fellows) priznaju nove članove na osnovu doprinosa na polju razvoja nauke. Dakle, to je značajna titula i velika čast za jednog naučnika.
PETNICA I KOSMOS: Završila sam OŠ Vuk Karadžić u Surdulici i potom srednju „Jovan Skerlić“ u Vladičinom Hanu.Interesovanje za astronomiju razvila sam još u osnovnoj školi. U srednjoj sam nekoliko puta bila u istraživačkoj stanici Petnica - to je definitivno uticalo na moj razvoj i usmerilo me ka istraživačkom radu. Mladim ljudima, zainteresovanim za nauku, toplo preporučujem Petnicu i Narodnu opservatoriju na Kalemegdanu za početne aktivnosti. Mene je, takođe, u startu mnogo inspirisala knjiga „Kosmos“ Karl Šagana.
SIDNEJ-PORTORIKO: Okončala sam osnovne studije na katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu i dobila stipendiju za doktorske studije u Sidneju. Australija je veoma jaka u oblasti radio astronomije. Uradila sma doktorsku tezu o distribuciji i kinematici neutralnog vodonika u „Malom Magelanovom oblaku“ (jedna od nama najbližih galaksija). Usledile su postdoktorske studije na Kornel Univerzitetu u sklopu kojih sam bila stacionirana u Aresibo opservatoriji u Portoriku (jedan od najvećih radio teleskopa na svetu), a onda i na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Od 2006. radim kao profesor na Univerzitetu Viskonsin.
KREM NAUKE: Naučni sistem funkcioniše tako da su pozicije otvorene ljudima širom sveta i posao se dobija na osnovu kvalifikacija i stručnosti u određenoj oblasti. Tako sam preko Portorika i Berklija završila u Medisonu, tj. na Univerzitetu Viskonsin. Bilo je oko 200 prijavljenih iz celog sveta i na svu sreću posao je ponuđen meni. Medison mi je veoma interesantan, jer katedra ima dugu tradiciju u oblasti međuzvezadane materije i pri samom vrhu je u mojoj oblasti u svetu. Tako da sam bila presrećna kada sam dobila posao.
KAKO NASTAJU ZVEZDE
Proces formiranja molekularnog vodonika (H2), kao najčešćeg molekula u međuzvezdanoj materiji, prvi je stepen u procesu formiranja zvezda. Naučnici još uvek ne razumeju šta može da podstakne formiranje H2 i kako se ovaj molekul brani od jakog zračenja koje dolazi od susednih zvezda. Naš glavni cilj je ustanoviti kako se međuzvezdani gas organizuje u oblake ili strukture koje vremenom postanu jako guste i hladne, stiču uslove za gravitacioni kolaps i formiranje novih zvezda. To su takozvani „phase transitions“ (ili transformacije toplih neutralnih međuzvezdanih oblaka u hladne neutralne oblake, a onda hladne molekularne oblake gde se rađaju zvezde) na kojima moja grupa dosta radi, koristeći osim Aresiba i velike teleskope u Novom Meksiku i Čileu.
ARESIBO TELESKOP: Rad na karakterizaciji međuzvezdane turbulencije u Malom Magelanovom oblaku počeo je još za vreme izrade naučne doktorske teze, a nastavila sam ga kasnije sa studentima. Naš glavni cilj su merenja i karakterizacija fizičkih procesa koji dominiraju prilikom unošenja i transporta energije kroz međuzvezdani gas. GALFA-HI projekat sa Aresibo teleskopom, gde sam sa saradnicima provela nekoliko godina praveći detaljne mape neutralnog vodonika u Mlečnom putu, imao je oko 10.000 posmatračkih sati i ogromnu bazu prikupljenih podataka.
SURDULICAZa vreme semestra i tokom nastave, vrlo je uzbudljivo i frekventno na poslu. Tu su i obaveze prema studentima koji rade na doktoratima i zahtevaju stalne konsultacije. Ali, s druge strane moj posao je dosta fleksibilan. Mogu da uradim neke stvari od kuće ili preko vikenda (čak i dok putujem), ako je to potrebno. U Surdulicu dolazim makar jednom godišnje. Roditelji i brat sa porodicom su tamo, kao i prijatelji iz osnovne i srednje škole. Sa mojima se čujem skoro svakog dana. I kad imam obaveza na poslu, nastojim da nađem vremena za igru sa sinom Stefanom i psom Bendijem. Moj suprug Metju, Stefan, Bendi i ja mnogo volimo da šetamo, idemo u muzeje, na koncerte i putujemo kad god to možemo.
MILION PITANjA: Pored filozofskih pitanja o tome da li smo sami u svemiru i svemirskih putovanja, astronomija je bitna i zato što stalno testira osnovne fizičke i hemijske zakone u uslovima koji su vrlo često nedostupni na Zemlji. Kao u slučaju detekcije gravitacionih talasa, ne samo što to potvrđuje Ajnštajnovu teoriju relativiteta, već otvara milion novih pitanja i oblasti. A sve skupa ima važne implikacije na mnoge stvari koje su danas prisutne u svakodnevnom životu, poput satelita za komunikaciju, GPS- i slično.
SIMULACIJA: Međuzvezdana materija ima generalno jako nisku gustinu i mnoge hemijske reakcije se odvijaju dodatnim hemijskim putevima koji nisu mnogo značajni u uslovima jake gustine (na primer, čestice prašine često služe kao katalizatori u hemijskim reakcijama). Simulirati takve uslove u laboratoriji je često vrlo teško - astronomska posmatranja prestavljaju direktne laboratorije za testiranje hemijskih i fizičkih zakona u ekstremnim uslovima. To ima veliki značaj. Sličan primer imali smo nedavno u vidu detekcije gravitacionih talasa preko LIGO eksperimenta - sudar dve crne rupe je bio dovoljan da proizvede gravitacione talase dovoljne jačine za detekciju sa sadašnjim instrumentima.
NOVO I NOVO: Po meni, nije nista neobično da se studenti neko vreme „traže“ u nauci. Česta je pojava u Viskonsinu da oni na prijemu kažu da ih interesuje oblast na kojoj su dotad radili, a kasnije ispadne da rade i doktoriraju u totalno drugoj oblasti ove nauke. Po mom mišljenju, to je jedna prelepa stvar kad je nauka u pitanju - stalno se uči nešto novo i stalno se postavljaju nova pitanja. Mnogi naučnici koji se, recimo, bave Magelanovim oblacima, ostanu na tom polju tokom cele svoje karijere. Ja sam sa Magelanovih oblaka prešla na Mlečni put i čak radila na zvezdama (pulsarima), sve sa ciljem da bolje razumem prenos energije kroz međuzvezdani gas sa velikih na male skale.
NAUKA U SAD: Viskonsin je državni univerzitet, ali samo 15 odsto univerzitetskog budžeta, čak i manje, dolazi od države. Nažalost, veliki deo budžeta pokriva se školarinom koja „skače“ iz godine u godinu. Takođe, univerzitet je pretrpeo jake udarce od države i konzervativne vlade. To je žalostan primer i ja se nadam da će se stanje promeniti. Jer su, na primer, neke susedne države, poput Minesote, povećale budžet svojih univerizteta s ciljem promocije obrazovanja. Kad su osnovne nauke u pitanju, novac za naučni rad dolazi sa federalnog nivoa (National Science Foundation) i agencija poput NASA-e.
BORBA ZA NOVAC: Viskonsin je decenijama u samom vrhu što se tiče stredstava dobijenih za nauku na ovaj način. Profesori i naučnici prijavljuju se na razne konkurse, predloženi naučni rad se potom procenjuje i na osnovu toga prihvata (i šalje novac za rad) ili odbacuje. To je vrlo kompetativan proces, novca ima mnogo manje nego prijava, tako da samo najbolji projekti uspevaju da isplivaju na površinu. Postoji i nekoliko privatnih fondacija - Packard Foundation, Research Corporation for Science Advancement, Moore Foundation!!!! i slične, ali je tu konkurencija još veća.
BEOGRAD: Sarađujem sa astronomima sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu i Astronomske opservatorije na Zvezdari. To činimo kad god imamo mogućnosti da uradimo konkretne projekte zajedno i posetimo jedni druge, bilo da su konferencije u pitanju ili drugačiji vid naučnog doprinosa. Godine 2014. provela sam mesec dana na Katedri za Astronomiju u Beogradu. Moje iskustvo govori da se naše škole dosta cene u svetu, a univerziteti poput Viskonsina primaju studente iz celog sveta.
PROFIL
Rođena u Kruševcu, odrasla u Surdulici. Diplomirala na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu. Doktorirala na University of Western Sydney u Australiji. Postdoktorske studije završila na Kornel Univerzitetu (Njujork), a u sklopu njih bila stacionirana u Aresibo opservatoriji u Portoriku (jedan od najvećih radio teleskopa na svetu), a potom i na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Od 2006. profesorka na Univerzitetu Viskonsin sa titulom full professor. Nedavno primljena u Američko udruženje za unapređenje nauke, jedno je od najstarijih i najprestižnijih svetskih naučnih društava (AAAS).
