U Galeriji Narodnog muzeja u Vranju, u petak 21. decembra, biće otvorena izložba "Anastas Jovanović - Umetnost i novi mediji", autora msr Danijele Vanušić.
Izložbu će otvoriti Isidora Savić, kustos - istoričar umetnosti Muzeja grada Beograda, i Saša Stamenković, direktor Narodnog muzeja u Vranju.
Ova izložba prvi put je priređena u novembru 2017. godine, povodom jubileja 200 godina od rođenja Anastasa Jovanovića (1817-1899).
Predstavljeno je blizu dve stotine originalnih radova umetnika, crteža, akvarela, talbotipija, fotografija, stereoskopskih snimaka i ličnih predmeta iz kolekcije Muzeja grada Beograda, u kome se čuva najveći deo neprocenjivo vredne umetničke zaostavštine Anastasa Jovanovića u kojoj je više od 1.500 predmeta.
Anastas Jovanović bio je pionir evropske fotografije, za srpsku vizuelnu kulturu ostvario je nemerljiv značaj.
Ne samo da ju je obogatio svojim nebrojenim fotografijama i litografijama, već je i samostalno stvorio neke od ikoničnih prizora modernog srpskog nacionalnog identiteta kao što su likovi kneza Mihaila, kneginje Julije, Vuka Karadžića, vladike Njegoša, kneza Danila, patrijarha Rajačića i mnogih drugih.
Slobodan pristup savremenim medijskim tehnologijama, sklonost ka eksperimentu, istraživanje medijske kulture i novih mogućnosti vizuelnih umetnosti, kao i radoznalost koja ga nikada nije napuštala, učinili su Anastasa Jovanovića modernim ekvivalentom renesansnog „univerzalnog čoveka”.
U „herojskom dobu“ oslobođenja od osmanske vlasti i postepene izgradnje srpske nacionalne države, Anastas Jovanović je bio učesnik društvenih zbivanja, pažljivi posmatrač i umetnički hroničar sveta u kome je živeo.
Kako se navodi na sajtu Wikipedia, još na početku svog profesionalnog formiranja, dok je u prvoj Državnoj štampariji u Srbiji učio tipografski zanat, Jovanović je razumeo simboličnu moć vizuelnih znakova i njihovog komunikacionog delovanja.
Zahvaljujući upornosti i talentu, uspešno je savladao rezačku veštinu i u rekordnom roku uspeo samostalno da izradi matrice pisanih ćiriličnih slova neophodne za štampanje Srbskog bukvara.
Na osnovu ovog poduhvata, Jovanović je postao deo „planirane elite“ i, kao stipendista kneza Miloša, poslat na umetničke studije u Beč.
U carskoj prestonici upoznao je složeni svet bidermajer kulture, mesto susreta klasične akademske tradicije i novih medija masovne proizvodnje slika.
Tu je razvio i jedinstven, lojalan i blizak odnos sa kneževima dinastije Obrenović, koji će presudno uticati na njegovo stvaralaštvo.
Kao akademski obrazovan umetnik, vrstan litograf i talentovan fotograf, tokom druge polovine 19. veka ovekovečio je sve viđene ličnosti svog doba, vizuelizovao i popularizovao srpsku istoriju, njene savremene protagoniste i heroje, osmislio prve državne višemedijske svečanosti i dizajnirao poštanske marke i medalje.
Svojim stvaralaštvom prenosio je iz Evrope u Srbiju umetnička i tehnološka dostignuća i, u skladu sa svojom prirodom i habitusom, postao prvi višemedijski umetnik moderne Srbije.
Slobodan pristup savremenim medijskim tehnologijama, sklonost ka eksperimentu, istraživanje medijske kulture i novih mogućnosti vizuelnih umetnosti kao i radoznalost koja ga nikada nije napuštala, učinili su Anastasa Jovanovića modernim ekvivalentom renesansnog „univerzalnog čoveka“.
Organizatori izložbe su Narodni muzej Vranje i Muzej grada Beograda, a otvaranje je zakazano za petak u 19 časova.
