Vršnjačko nasilje u Vranju je u statističkom smislu u porastu, a prema podacima Centra za socijalni rad (CSR) u Vranju to povećanje u poslednje dve godine u odnosu na 2016. iznosi sto odsto.
O tome svedoče uporedni podaci - u 2016. godini bilo je prijavljeno 6 slučajeva vršnjačkog nasilja, a po 12 u prošloj i ovoj kalendarskoj godini koja je u toku.
Specijalni pedagog CSR-a Marija Dodić, angažovana na radnom mestu "voditelj slučaja" u Službi za zaštitu dece i mladih pri Centru za socijalni rad, navodi da statistika možda vara, jer razlog povećanja broja slučajeva leži u tome što su se ljudi ohrabrili i edukovali, pa prijavljuju i lakše prepoznaju nasilnike.
Među krivičnim delima zastupljena su često ona sa elementima nasilja, a najveći broj njih odnosi se na "nanošenje lakih i težih telesnih povreda".
- Nasilje nije toliko u porastu koliko ljudi danas više reaguju, prepoznaju nasilje i prijavljuju ga.
Shvataju da to može da ima posledice po razvoj deteta, pogotovo kada su u pitanju žrtve vršnjačkog nasilja.
Takođe se revnosnije primenjuju zakonske odredbe o postupanju škola u slučaju zanemarivanja ili zlostavljanja dece i zato je najveći broj prijavljenih slučajeva upravo iz školske sredine – kaže Dodićeva za Vranje News.
Uglavnom reaguju roditelji žrtve vršnjačkog nasilja, a retko kada to čine roditelji deteta koje primenjuje nasilje.
- Procedura po prijavi je takva da Centar za socijalni rad predstavlja koordinatora svih aktivnosti koje se tiču žrtve i počinioca nasilja, a uključuje se i škola koju pohađaju deca, ako se to nasilje dešava u školi.
Ako se, pak, dešava na ulici, naravno da se uključuje i porodica.
U odnosu na procenu stanja i potrebe deteta koje primenjuje nasilje, i onog deteta koje je žrtva nasilja, planiraju se aktivnosti s ciljem da se obezbedi da više do toga ne dođe, da dođe do promene u ponašanju kada je u pitanju neko ko vrši nasilje, kao i do evidentnih promena u porodici – kazala je Dodićeva za Vranje News.
Rizični faktori u vršnjačkom nasilju su porodično okruženje, same osobine deteta, školsko okruženje, a veliki uticaj imaju i mediji.
- Deca koja su emocionalno zanemarena, koja rastu u porodici gde se roditelji svađaju, u porodici gde je prisutno nasilje, alkoholizam, ispoljavaju kasnije neprilagođenost prema zahtevima društva i škole.
Ne poštuju autoritet, nemaju strah ni od čega.
Možemo da očekujemo sve više takvih reakcija, jer često i dugotrajno nasilje koje deca gledaju preko medija smanjuje osetljivost na nasilje kao takvo, na posledice nasilja i smanjuje njihovu saosećajnost jer odrastaju uz nasilje kome prisustvuju kroz medije – zaključila je Dodićeva.
