Bivši visoki funkcioner u SFRJ i savetnik kosovskog predsednika Azem Vlasi izjavio je u intervjuu za N1 da u Parizu, 11. novembra, neće biti nekih ozbiljnih razgovora ni između koga, pa ni između predsednika Vučića i Tačija.
Multietnička Vojska Kosova je legitimna potreba, a učešće Srba bi značilo i veću garanciju za njihovu bezbednost, rekao je Vlasi u intervjuu za N1.
Na zahtev 44 poslanika Skupština Kosova raspravlja o jednoj tački dnevnog reda - razmatranje predloga predsednika Hašima Tačija o korekciji granica.
Opozicija zahteva usvajanje rezolucije koja ističe da je "teritorija Republike Kosovo jedna i neodvojiva i da niko, pa ni predsednik, nema mandat da raspravlja o teritoriji".
O zasedanju Skupštine Kosova, dijalogu Beograda i Prištine, prijemu Kosova u Interpol i očekivanjima od susreta Vučića i Tačija u Parizu 11. novembra za N1 je govorio bivši visoki funkcioner u SFRJ i savetnik kosovskog predsednika Azem Vlasi.
O ovoj sednici kaže da se time skupština bavi odavno, i da je postojala još jedna rezolucija koja je trebalo da bude znak "stop" za kosovskog predsednika, kako ne bi potegao pitanje granica i teritorije.
"Kako nisu uspeli da usvoje tu rezoluciju, ja ne očekujem da neće osvojiti ovu ni sutra".
Dodaje da od toga neće biti koristi i ocenjuje da je smešno da se parlament "bavi rezolucijom kojom treba zabraniti šefu države da u razgovorima o normalizaciji odnosa ne sme potegnuti pitanje granica i teritorija, što i ne sme".
Mišljenja je da parlament treba da usvoji rezoluciju iz koje jasno proizilazi da tema korekcije granica ili razmene teritorija ili menjanje granica jednostavno ne može biti tema razgovora.
"Jer tako ulazimo u još veće probleme, nego da se približimo nekom finalu razgovora i nekom finalnom sporazumu zaista".
Komentarišući to da li u Prištini postoji neki konsenzus povodom pitanja odnosa Beograda i Prištine, kaže da postoji o tome da je dijalog nužan i da finalni sporazum mora u sebi da sadrži međusobno priznanje Kosova i Srbije, u ovim granicama i sa rešenim državnim statusom.
"A onda dve međusobno priznate države mogu da imaju kanale i razgovore o spornim pitanjima, pa i o korekciji granica u nekim detaljima, zbog nekih geografskih i drugih razloga... Oko toga postoji konsenzus, ali ne postoji oko toga šta sve dalje treba da sadrži taj sporazum", navodi Vlasi.
Ističe da je na Kosovu dijalog postao tema za međusobna prepucavanja.
Vlasi konstatuje da se Srbiji više žuri jer je u fazi pristupnih pregovora, dok je Kosovo podaleko od pristupnih pregovora i članstva.
"Za nas nije bitna brzina, bitan je sadržaj tog sporazuma... Najbitnije da stignemo do konačnog cilja koji znači normalizaciju odnosa između dveju država".
Vlasi kaže da sa srpske strane, (predsednik Aleksandar) Vučić uvek pominje neki kompromis koji podrazumeva da svaka strana dobije nešto, ali nikad ne kaže šta podrazumeva pod tim.
"Nikad nije objasnio šta podrazumeva njegova ideja o razgraničenju, pazite - između Albanaca i Srba, a ne teriotorijalnom razgraničenju".
Dodaje da na kosovskoj strani (Hašim) Tači nije objasnio šta znači "korekcija granica", jer niko ne veruje u njegovo objašnjenje da to znači da se Preševska dolina pripoji, a da ostali delovi Kosova ostanu nepromenjeni.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u narednih 18 meseci biti uloženo više od šest milijardi dinara, odnosno oko 50 miliona evra dodatnih investicija u srpske sredine na Kosovu i Metohiji.
Vlasi na to kaže da je svaka investicija bilo odakle dobrodošla na Kosovo, pa makar i samo u sredinama gde većinom žive Srbi i da protiv toga niko nema ništa.
"Od toga može da bude samo dobro, da Srbi u tim sredinama žive bolje, ali to ne znači da investicije, ovde, znače da Srbija polaže pravo na suverenitet Kosova ili na delove teritorije gde većinom žive Srbi", naveo je.
"Ne razumem Srbiju po pitanju Interpola"
Upitan o Interpolu, Vlasi kaže da bi Kosovo trebalo da bude primljeno u članstvo. "Jer je Kosovo država priznata od više od 115 zemalja sveta. Po stavu Međunarodnog suda pravde potvrđen je međunarodni legitimitet Kosova kao države i članstvo Kosova u Interpol samo će pomoći saradnji zemljama članicama protiv organizovanog, međunarodnog kriminala", kaže Vlasi.
Dodaje da ne razume zalaganje Srbije da se Kosovo Srbije ne primi u Interpol. To znači da sačuvamo Kosovo kao oazu u kojoj međunarodni kriminal i kriminalci mogu da traže utočište, navodi Vlasi.
Govoreći o "Vojsci Kosova", kaže da je njeno formiranje legitimno pravo i potreba. To je odbrambena snaga, po sastavu multietnička, po funkciji i misiji - da štiti teritoriju i granice Kosova, da štiti sve njene građane, navodi.
"I ne znam zašto bi takva vojska smetala Srbiji ili bilo kome, a ne smeta Vojska Srbije koja nabavlja migove, raketne sisteme iz Rusije, a niotkuda nije ugrožena".
Na konstataciju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao Srbe da ne učestvuju u formiranju Vojske Kosova, Vlasi kaže da pristustvo Srba i u toj strukturi predstavlja veću garanciju i za njihovu bezbednost.
"Ako bi kosovska vojska bila jednoetnička, samo albanska, onda bi neko imao razloga da kaže - znate šta Srbi, građani Kosova, nemaju poverenja u takvu vojsku zato što je etički čista. Ako je multietička, koje su poruke to da će neko da im komanduje da pucaju protiv svojih sunarodnika Srba - apsurdno", navodi.
Govoreći o sastanku u Parizu 11. novembra, Vlasi kaže da je to protokolarni skup, svečanost povodom 100 godina okončanja Prvog svetskog rata, ocenjujući da tu neće biti ozbiljnih bilateralnih razgovora.
"Nije isključeno da će se sa čašicom pića u ruci da se susretnu i Vučić i Tači, neće pretpostavljam okrenuti glavu jedan od drugog, ali nije to prilika ni za kakve ozbiljne razgovore ni između koga", zaključio je Vlasi.
(Jelena Petrović, N1)
Razgovor vodila: Zana Cimili
