Šta će za penzionere konkretno i dugoročno značiti izmene zakona o penzijama, koje su već pred poslanicima, niko ne može da kaže. Ključna izmena se odnosi na to da se ukida formula po kojoj će se penzije usklađivati, a Vladi se ostavlja preveliko ovlašćenje da po sopstvenoj proceni donosi odluke o tome da li će se u narednim godinama smanjivati ili uvećavati. Fiskalni savet negativno je ocenio predlog Vlade i traži njegovo povlačenje. Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta za Insajder kaže da je ovakvo rešenje „put do ekonomskog pakla“ čak i u slučaju da Vlada ima dobre namere.
Insajder: Ministar finansija uverava građane da će penzije od oktobra biti „sve veće i veće“. Kakve su garancije da penzije neće biti manje ukoliko se usvoji Vladin Predlog?
Vladimir Vučković, Fiskalni savet: Garancija nema. Prema izjavi ministra finansija, namera Vlade jeste da penzije rastu brže od procenta koji bi obezbedila formula (zbir inflacije i jedan deo privrednog rasta), ali bi u periodu problematičnih budžetskih kretanja moglo da dođe do sporijeg rasta penzija pa i do pada penzija. Naime, izmenama se kaže da će se penzije „usklađivati“ posebnim propisima, a usklađivanje može da ide na obe strane – i da penzije rastu i da se smanjuju.
Insajder: Postoje li bar garancije da će se penzije uvećavati u skladu sa rastom inflacije?
Vučković: Ukoliko se usvoji Predlog zakona, nećemo imati bilo kakvo sidro ili reper za penzije, pa ni inflaciju. Upravo formula obezbeđuje da se spreči obezvređivanje penzija – ako bi one rasle sporije od inflacije penzioneri bi zapravo mogli da kupuju manje nego ranije. Formula u tom smislu štiti penzionere, pa bi njeno ukidanje značilo da oni neće znati za kolliko će im se penzija promeniti i da li će im biti zaštićena kupovna moć.
Insajder: Drugu krajnost bi predstavljalo nerealno uvećanje penzija. Kakve bi bile posledice?
Vučković: Više puta smo bili svedoci da se celokupna ekonomska slika i politika vrte oko penzija. Kriza koju proživljavamo prethodnih desetak godina dobrim delom proističe iz neodgovornog povećanja penzija iz 2008. godine. Scenario je sledeći: na početku se penzije nerealno podižu (iznad ekonomskih mogućnosti zemlje, tj. više od procenta inflacije i dela ekonomskog rasta), zatim budžet zapadne u probleme, narušava se makroekonomska stabilnost i privredni rast, rastu inflacija i devizni kurs i, konačno, dolazi do obuzdavanja penzija, bilo kroz njihov spori rast ili smanjenje. Na kraju ovakvog ciklusa svi su siromašniji nego pre njegovog početka. Zato je važno da se ne upuštamo u novu sličnu avanturu. Predvidivost i kontrola penzija jesu kamen temeljac odgovorne ekonomske politike.
Insajder: Da li su predložene mere Vlade populističke ili realne?
Vučković: Vlada može da ima i dobre namere, ali iskustvo nam pokazuje da se njima zaista popločava put do ekonomskog pakla. Nije dobro imati diskreciono pravo da se u periodu dobrih budžetskih rezultata penzije povećavaju u velikom procentu jer i najbolji mogu da podlegnu tom iskušenju. Zato u ekonomiji često postoje numerička pravila – da se ne poneseš u dobrim vremenima i poniziš u zlim.
Insajder: Kako je moguće da o tako važnom pitanju postoji dijametralno suprotan stav vlasti i Fiskalnog saveta?
Vučković: Nije prvi put da Fiskalni savet predlaže odgovornije ponašanje, tako je od 2011. godine i početka našeg rada. Dolazi povremeno do razmimoilaženja struke i politike i promene penzijske regulative su jedna od tih epizoda. Po pravilu se ispostavljalo da je u pravu onaj ko prati pravila ekonomske struke.
U negativnoj oceni koju je Fiskalni savet uputio Skupštini Srbije u vezi sa predlogom Vlade o izmenama zakona o penzijama, ova nezavisna državna institucija upozorava da bi ukidanje formule za usklađivanje penzija moglo da dovede do nestabilnosti celog penzijskog sistema. Fiskalni savet čak ocenjuje da izmene potencijalno svode penzijski sistem Srbije na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka.
