Knjiga eseja o suštinskoj vezi rokenrola i književnosti nastala je iz mnogo skromnijih razloga no što su joj realni dometi.
Možda zato što je njen autor takav: radije bi da ne najavljuje, već da doprinosi.
Naime, svaki od tekstova ima svoj konkretan povod; neku godišnjicu, gostovanje autora, objavljivanje knjige ili albuma/CD-a, koncert.
Svi oni u zbiru govore o toj produženoj ruci muzike – stihu koji i da hoće nije samo ukras tonu, ili ravnopravni deo tog jedinstva – već samostalna vrednost koja nadilazi muziku i odlazi u trajanje.
Paunović upravo piše o vrednostima koje su stečene u prošlosti, a nisu tzv. bolja prošlost. On ih besprekorno i duboko analizira, trezvenom i odmaknutom umnošću i zacementiranom osećajnošću.
Otud ovde veze Blejka i Morisona, ali i Džarmuša; Nobela, Remboa, Ničea, Džojsa sa Dilanom (zato tri teksta o Zimermanu); Lorke, Selindžera, (opet) Džojsa sa Koenom (otud i o ovom zen mudracu po imenu Tihi – tri eseja).
Ove počasne građane Herojske Republike prati ešalon važnih: Lu Rid, Bitlsi, Stonsi, Hendriks, Pink Flojd, Bouvi, Baez...
Tu su i domaći dobrovoljci: Štulić, Rundek, Kanjevac...
Paunović čini čudesnu stvar: on stilom spaja javno sa intimnim, znalačkim bravurama popularno sa književnoteorijskim, duboku prošlost sa tvrdom sadašnjicom.
Evo kako to izgleda: "Pravi pesnici rađaju se matori, i umorni od života; neki od njih, međutim, imaju dovoljno sreće i strpljenja da na kraju dočekaju mladost."
Rečenica se tiče Lenarda Koena, a mogla bi se, zar ne, ticati bilo kog vrhunskog pesnika sa ložom u istoriji književnosti.
Tako Paunović piše ove eseje: kao da ste ih već negde čitali i kada niste.
Jer pristali ste na istovremeni unutrašnji i spoljašnji monolog, na šarm znanja, na zavođenje lepotom muzike i književnosti.
(Vladislav Bajac)
Zoran Paunović je rođen 31. maja 1962. godine u Boru. Nakon završene gimnazije otpočeo je studije engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i diplomirao 1985. godine. Magistarsku tezu Motiv hajke u "zabavnim romanima" Greama Grina, odbranio je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1989. godine. Zvanje doktora književnih nauka stekao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine, pod mentorstvom prof. dr Vladislave Felbabov (naziv doktorske disertacije: Suočavanje pripovedača sa žanrovskim okvirima: američki romani Vladimira Nabokova). Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2006. godine izabran je u zvanje redovnog profesora za naučnu oblast Engleska i američka književnost. Paunović u svojim esejima i člancima dokazuje sopstvenu tvrdnju da je rok kultura jedan osoben i celovit pogled na svet, i upravo se u tome ogleda njegov talenat - on uspeva da spoji ono naizgled nespojivo. Time čitaocima pruža jedan pomalo drugačiji osvrt na angloameričku prozu i poeziju, a da pritom svoje stavove ne nameće kao jedine ispravne, već uspeva da, krećući se kroz "lavirinte moderne i postmoderne knjizevnosti", uz stihove nekih od najvećih rok muzičara današnjice, otvori neke nove puteve za različita tumačenja pisaca i dela kojima se bavi. (Wikipedia)
