Knjiga „Živa u grob nesam mogla“ Dušana Dudeta Đorđevića, izazvala je veliku pažnju u Vranju i vranjskom kraju i vrlo pozitivnu kritiku.
Knjiga je posvećena baba Zorki, piščevoj nani i povezana je sa njegovim prvencem, dramom „Gazda Gligor“, koju je autor je napisao pre dvadeset godina.
Nakon tog perioda, on se vraća istim junacima, ali kroz drugačiju prizmu, sagledavši ih iz drugog ugla, pod drugačijim okolnostima.
Okosnica romana su saveti nana Danice svojoj unuci o tome kako skuvati slatko od dunja. Zašto kuvanje i zašto slatko?
Slatko je simbol tradicionalnog, nečeg što iščezava, jelo koje traži vreme, posvećenost, znanje, nijansiranje. Ne dopušta improvizacije, ništa na brzinu, ništa instant, jer onda to nije slatko.
Zašto kuvanje? Kuhinja jeste sveto mesto, alhemijska radionica u kojoj se stvara magija promene. Svaka promena počinje sa hranom, jer stomak je naš drugi mozak. Stomak uvek prvi zna odgovore jer hrana je ljubav.
Knjiga je pisana u dijalektu. Kada je reč o književnosti u dijalektu, ja sam uvek imala neku vrstu otklona prema tome jer je Bora Stanković jedan i neponovljiv.
Većina književnih dela u dijalektu sa kojima sam se susretala su uglavnom svedena na neku površnost, prizemni humor, banalanost i podilaženje najširim čitalačkim krugovima.
Ova knjiga razbija sve te predrasude koje se tiču književnosti u dijalektu.
Knjigu izdvaja to što je duboko emotivna, a posebno osvaja vrlo verni prikaz samog života u svim njegoviim oblicima. Knjiga nas podseća na pravo značenje reči poput porodica, požrtvovanje, ljubav, patnja.
Jednom rečju, ova knjiga nam daje pogled na svet niti potpuno crn, niti potpuno beo, već iznijansiran kao što je sam život.
Ljubiteljima klasične književnosti će se dopasti fabula koja radnju drzi čvrsto, od početka do kraja.
Autoru veliko hvala što je u današnje vreme stavio u prvi plan tradicionalne vrednosti na koje svi moramo mnogo više da se oslonimo i da im se vratimo.
Nane Danica je dala savete koji su tako očigledni i primenljivi, a koji u današnje vreme izmiču pod uticajem novog koje ima manir da sve zakomplikuje i zamuti.
Roman pokušava odgonetnuti odgovore na pitanja, šta je sreća, gde se ona nalazi, kako je dostići i sačuvati?
Ovo su recepti za srećan život, knjiga koja će vam pomoći da je pronađete baš tu, u svojoj blizini, a ne negde daleko, izvan domašaja, gde je većina nas bezuspešno traži.
(Sanja Bundalo, biblotekarka, Zavičajno odeljenje Biblioteke Bora Stanković)
Dušan Dude Đorđević (1955 – 2018) bio je novinar, pisac i hroničar starog Vranja. Bio je novinar širokog opusa, radio je u brojnim nedeljnicima i dnevnicima.
Autor je više knjiga među kojima su najpoznatije romani „Stočni vagon“, „Škola za patriote“, „Drame“, kao i više knjiga aforizama, a kapitalno delo je objavio prošle godine o najstarijim vranjskim porodicama u elektronskom izdanju.
Jedan je od osnivača Udruženja književnika Vranja.
