Fudbaler Ljubo Baranin stigao je pre dva i po meseca u redove vranjskog prvoligaša Dinama, kao jedno od najvećih pojačanja kluba koji je od starta ove sezone istakao kandidaturu za plasman u najelitinije srpsko takmičenje u fudbalu.
Ovaj iskusni, tridesetdvogodišnji profesionalac i internacionalac, koji je karijeru gradio u više srpskih klubova, kao i u Azerbejdžanu i Maleziji, kaže za Vranje News da je došao u Vranje da klubu, koji ima najviše ambicije, pomogne da se domogne Super lige.
Posle izuzetno uspešne jeseni, Dinamo je u prolećnom delu prvenstva, u utakmicama koje odlučuju plasman u najelitniji rang takmičenja, a skoro je svaka takva zbog rivala koji Vranjancima dahću za vratom (novosadski Proleter zaostaje samo jedan, a gornjomilanovački Metalac dva boda za Dinamom), malo posustao i činio se pao u formi.
Baranin smatra da je pritisak zbog važnosti mečeva učinio svoje.
- Pritisak je sada mnogo veći na sve nas, a u timu ima mnogo mladih igrača.
Ne mogu da kažem da smo pali u formi, ali se dosta njih ne snalazi pod pritiskom, zato se neka utakmica odigra dobro, a neka loše - kaže Baranin za Vranje News.
On je ubeđen da Dinamo ima najkvalitetniju ekipu u ligi i da će to na kraju prvenstva biti presudno.
- Ne kažem to zato što sam i ja deo ovog tima Dinama, nego zato što je zaista tako.
Ima dosta kvalitetnih igrača koji mogu da naprave izuzetnu karijeru, samo ako se lepo usmere.
U slučaju plasmana u Super ligu, igrački kadar će se izmeniti za možda nekih 50 odsto.
Potrebno je najmanje sedam do osam igrača koji imaju iskustvo igranja u Super ligi, da klub ne bi odmah ispao iz najelitnije lige u državi - mišljenja je Baranin.
On se ekipi priključio na pripremama u Antaliji, uoči početka prolećnog dela sezone.
- Poznavao sam neke igrače od ranije, svi su me lepo prihvatili, čak i oni koje sam tek upoznao.
U Turskoj smo imali perfektne uslove za pripreme - navodi Baranin.
Iako je u Vranju tek dva i po meseca, publika ga je lepo prihvatila i navijači sa tribina često uzvikuju njegovo ime.
To štopera Dinama ne čudi, jer zna da je u svakom gradu imao podršku publike.
- Gde god sam igrao, publika me je uvek volela, verovatno jer se ne foliram.
Dajem svoj maksimum, uvek i u svakoj situaciji.
Kada me u gradu neko sretne, uvek se ljubazno pozdravim i popričam sa svima.
To je kultura, a i ti ljudi dolaze zbog nas na utakmice i podržavaju nas stalno - napominje Baranin.
Komentarišući odlazak trenera Dragana Antića Recka (iz Dinama u niški Radnički), koji je bio motorna snaga ekipe, Baranin kaže da takav potez nije mogao da razume u početku.
- Onda sam nakon razgovora sa njim shvatio da će Antić i dalje biti u klubu i da će biti prisutan na svim našim utakmicama.
Treniramo i dalje po istom programu, kao da je on tu.
Svi razmišljamo isključivo o igri i treninzima, treniramo mirno, bez tenzije.
Popravlja se finansijska situacija u klubu, zbog koje je jedno vreme bilo teško funkcionisati i drago mi je zbog toga.
Stvar je u fudbalu, kao i u svakom poslu, jednostavna.
Kad ima novca, sve bolje funkcioniše - jasan je Baranin.
PROFIL
Ime i prezime: Ljubo Baranin
Datum i mesto rođenja: 25. avgust 1986. godina, Beograd
Visina: 194 cm
Težina: 96 kg
Pozicija: štoper
Igračka karijera: 2004/2005 FK Dorćol, 2005/2007 FK Beograd, 2007/2009 FK Bežanija, 2009/2012 FK Gabala Azerbejdžan, 2012 FK Kapaz Azerbejdžan, 2012 FK Novi Pazar, 2013/2014 FK Bežanija, 2014/2015 FK Radnik Surdulica, 2015/2017 Kuantan FA Malezija.
Baranin je profesionalni fudbaler već četrnaest godina. Bio je član ekipe komšijskog surduličkog Radnika, i to u godini kada su se Surduličani plasirali u Super ligu.
Nada se da će to ponoviti sa vranjskim Dinamom.
- Bio je to veliki uspeh za tim i za ceo grad.
Radnik je stabilan klub sa dobrom finansijskom situacijom, odličnim igračima, upravom kluba, publikom.
U Super ligi sam sa Radnikom odigrao deset utakmica, onda sam dobio ponudu za odlazak u inostranstvo i svi su razumeli moju odluku da napustim klub - kaže Baranin.
Inostranu karijeru započeo je tada u Azerbejdžanu, igrajući u Gabali, gde se zadržao skoro četiri godine.
- Bio sam prvi strani kapiten ekipe dve godine.
Kada se našim ljudima spomene Azerbejdžan, gledaju na to sa podsmehom, ali je reč o izuzetno bogatoj zemlji, a fudbal im je trenutno deset godina ispred našeg po organizaciji, ulaganjima, uslovima i profesionalizmu.
Gabala, na primer, ima godišnji budžet kao cela naša Super liga zajedno, ima trening centar veličine dva Partizanova. Jasno vam je o čemu govorim - kaže Baranin.
Inostrani klubovi su, dodaje, odlično organizovani i finansijski stabilni, a uslovi za trening perfektni.
- Kod njih nije luksuz otići na pripreme u Tursku, Englesku, Austriju ili Holandiju, to je normalno.
Sve se radi u interesu igrača i obezbeđivanju najboljih uslova, svaki klub ima nekoliko masera, doktore za brzi oporavak igrača od povreda ili umora.
Mali broj klubova ima sve to, a to se zove profesionalni fudbal - ističe Baranin.
U Azerbejdžan je otišao sasvim slučajno, a slično je bilo i sa kasnijim odlaskom u Maleziju.
- Dobio sam priliku koju nisam mogao da propustim.
Otišao sam u sred sezone i zadržao sam se dve godine u klubu Kuantan.
Nosim otuda samo lepe utiske sa sobom.
Tamo se utakmice igraju pred 40.000 gledalaca, raj na zemlji, uvek je toplo.
Ono što je najvažnije je da su tamo fudbaleri u klubu najvažniji, što ovde nije uvek slučaj - iskren je Baranin.
Za sebe kaže da je borac i profesionalac, a ljudi u klubu mu uvek veruju bez izuzetka, i to je za igrača najvažnije.
- Ne znam kakvi su mi planovi, to se nikada ne zna u fudbalu.
Sada prvo moramo da se plasiramo u Super ligu, pa tek onda da vidimo šta dalje.
Iskreno, svako bi od nas najviše voleo da može da ode negde u inostranstvo i da tamo zaradi novac – surovo je realan Baranin, koji je poznat široj javnosti po neverovatnoj sposobnosti da iz auta ubaci loptu u srce protivničkog kaznenog prostora.
To izvođenje auta donelo je, objašnjava, njemu i klubovima u kojima je do sada igrao, veliki broj bodova.
Ponosan je na svoju dosadašnju igračku karijeru, jer je, kaže, igrao sa i protiv vrhunskih igrača među kojima su Milan Lola Smiljanić, Nemanja Matić, Zoran Tošić, Adem Ljajić, Stevan Jovetić, Lamin Dijara, Almami Moreira, Nikola Žigić, Emil Mpenza, Pablo Ajmar, Aleksandar Kolarov, Saša Ilić i mnogi drugi.
- Trenirao me čuveni engleski fudbaler i trener Toni Adams, igrao sam utakmice pred pedesatak hiljada ljudi, pevao nacionalnu himnu kao reprezentativac, a to su sve jako lepe stvari i nezaboravna iskustva koja ja pokušavam da prenesem mladim igračima ovde i želim da neko od njih doživi nešto slično - zaključuje Baranin.
