Nevidljivi asfalt

Na lokaciji u naselju Asambair u Vranju, na kojoj bi trebalo da budu izgrađene zgrade sa jeftinim stanovima za pripadnike snaga bezbednosti, već duže vreme žitelji „Oktobarske revolucije“ muku muče sa tom ulicom koja je u haotičnom stanju.

Ništa ne bi bilo čudno da se upravo ta ulica, prema podacima Komunalnog plana i programa iz 2007. godine, ne vodi kao asfaltirana u dužini od 180 metara, što znači da je na osnovu te dokumentacije spojena asfaltom sa Ulicom Radoja Dakića. 

Međutim, kad izađete na lice mesta, vi vidite da je stanje stvari drugačije od opisanog u pomenutom komunalnom programu.

Naime, ulica je asfaltirana u dužini od 100 metara, tačno do poslednje zgrade podignute na tom potezu za izbegla i raseljena lica.

Postavljam sledeća pitanje: da li to znači da će ova ulica biti dva puta asfaltirana?

I da li će uopšte biti stvarno asfaltirana?

Bilo bi lepo i civilizovano da gradski oci udostoje građane makar informacijom šta će uopšte biti sa Ulicom Oktobarske revolucije?

I da li će nešto biti?

Da li je u planu da se konačno asfaltira, ali stvarno, ne na papiru?

Sramota je da u 21. veku građani žive u ovakvim uslovima.

Na kraju, oni su žrtve i trpe posledice političkih prepucavanja, prepucavanja ko je za koga glasao, koju stranku simpatiše i slično.

Dok pripadnici snaga bezbednosti sa nestrpljenjem očekuju stanove, građani Ulice Oktobarske revolucije željno iščekuju asfalt.

I, nadaju se da će se neko setiti da u toj ulici ima i privatnih kuća u kojima žive neki ljudi koje uredno plaćaju porez gradu i državi.