U Vranju su počeli radovi na sanaciji zgrade Narodnog muzeja, potvrdio je u izjavi za lokalne TV stanice direktor Saša Stamenković.
- Majstori su počeli da skidaju plafone, nažalost, većina daski je istrulela, ali sreća je da su noseće grede na međuspratnoj konstrukciji u dosta dobrom stanju, nije ih toiliko nagrizao zub vremena. Akcenat je na učvršćenju zgrade i obnovi drvenih elemenata, prozora, vrata i slično – kazao je Stamenković.
U ponedeljak je sanacija zgrade nastavljena spoljnim radovima.
- To su radovi na drenaži i uređenju spoljašnjeg betonskog prstena oko muzeja, koji treba da učvrsti tremeljnu konstrukciju. Kasnije će uslediti konzervatorsko-restauratorski radovi – rekao je Stamenković.
Radove izvodi zadruga „Balkan“ iz Crne Trave, u vlasništvu grupe zadrugara, a vrednost dodeljenog ugovora „Balkanu“ je 5,8 miliona dinara sa PDV-om.
Novac za sanaciju muzeja Gradu Vranju u sklopu projekta „Grad Vranje – Gradskom kaldrmom“ dodelila je Vlada Srbije, kroz sufinasiranje programa ministarstva „Gradovi u fokusu“
Obezbeđen je i novac sa sanaciju Muzej kuće Bore Stankovića koja još nije počela.
Ministarstvo kulture je za vranjski projekat „Gradskom kaldrmom“, za muzej i Borinu kuću izdvojilo ukupno 9,9 miliona dinara.
U startu je ustanovljeno da će faliti pare za sanaciju zgrade Selamluka (u kojoj je smešten Narodni muzej u sklopu kompleksa Pašinih konaka u Vranju), pa se Komisija za javne nabavke obratila Odeljenju za budžet i finansije Grada Vranja, koje ih je 2. novembra ove godine dopisom obavestio da će „nedostajuća sredstva u iznosu od 783.768 dinara (sa PDV-om) biti obezbeđena rebalansom budžeta za 2017. godinu“.
Pašin konak je zdanje u Vranju koje je sagradio Rauf-beg Džinić 1765. godine. Konak se sastoji od dve zrade. U prvoj zgradi (Narodni Muzej) bio je selamluk za boravak muškaraca, a u drugoj haremluk (danas restoran) za pašine žene.
Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955, a 1994. završena je revitalizacija.
Obe zgrade su podignute u bondručnom konstruktivnom sistemu sa ispunom od opeke, oblepljene blatom i okrečene. One predstavljaju reprezentativne primere stare gradske balkanske kuće simetričnog tipa, sa snažno isturenom strehom.
U prizemlju i na spratu imaju velike holove nepravilnih oblika, povezane pravim, vrlo strmim stepenicama.
Iz holova se ulazi u prostrane sobe koje se greju iz odžaklije smeštene između njih.
Sve sobe imaju bogato dekorisane tavanice u drvetu, među kojima se osobito ističe ona u zgradi haremluka.
