Živim van ovog grada šezdeset dve godine, ali sam i dalje patološki vezan za Vranje - izjavio je za Vranje News Zoran Stošić Vranjski, čuveni slikar koji je 1957. godine napustio Vranje i otišao u Sombor gde živi i danas, u svojoj 83. godini života.
Vranjski je 1991. i 1992. godine odlučio da formira dva legata.
Jedan za grad Vranje, a drugi za Sombor.
Od tada rodnom Vranju poklanja deset slika, a Somboru tri svoja uradka godišnje.
Od ukupnog broja od oko 2.000 slika koliko broji njegov opus, više od 600 slika zaveštao je Vranju, a oko 150 Somboru.
U jednom delu slika zaveštanih Vranju u četvrtak uveče su na izložbi mogli da uživaju Vranjanci.
I moći će još narednih pet dana.
Logično je da se neko poput Vranjskog redovno vraća svom gradu i korenima.
Prvu samostalnu izložbu imao je upravo u rodnom Vranju 1955. godine.
Šezdeset četiri godine posle, u četvrtak uveče, njegove slike opet su bile pred Vranjancima, a povod za njegov novi boravak ovde bila je i promocija monografije "U prostranstvu slike".
Ideju za objavljivanje monografije, kako je kazao sam Stošić, inicirao je Miroljub Stojčić, bivši gradonačelnik Vranja.
Monografiju je napisao Sava Stepanov, istoričar umetnosti i likovni kritičar iz Novog Sada, a njeno objavljivanje finansijski podržali gradovi Vranje i Sombor.
Na pitanje novinara Vranje News-a da da svoje impresije o Vranju, najpre iz vremena kada ga je napustio 1957, a potom i o tome kako ga doživljava danas, Vranjski je bio nedvosmislen u jednom - i tada i sada njegova ljubav ka rodnom gradu je nepromenjena.
Autor monografije Sava Stepanov kazao je na promociji da poznaje Zorana Stošića Vranjskog od njegovih ranih faza.
- Osim specifičnosti slikarstva, Stošić je osobena figura i po tome što je čovek "dvostrukog identiteta", Vranjanac i Somborac, ali je taj problem odlaska iz zavičaja rešio na jedan idealan način.
Tehnički je svom prezimenu dodao "Vranjski" i tako svi u Vojvodini znaju da je on iz Vranja.
I u Vranju ga po tome pamte i znaju da živi u Somboru.
Takođe, često je u svoje slike koje je stvarao u Somboru unosio neke detalje koji se odnose na ovdašnji folklor i tradiciju - kazao je Stepanov.
Interesantna je priča o tome kako je Vranjski zapravo dospeo u Sombor.
Služio je vojsku u Vinkovcima, i tamo jednom prilikom kupio "Ilustrovanu politiku"; na naslovnoj strani je bio Milan Konjović, a u unutrašnjosti je tema teksta bila "Konjović i Sombor".
Njemu se to toliko dopalo da je odmah rekao "ja moram da dođem u Sombor i kod Konjovića".
- Kraj pedesetih godina je bio značajan momenat za našu umetnost, jedno vrlo uzbudljivo vreme, vreme posle socrealizma kada su umetnosti nastojali da od toga pobegnu ka modernističkom pristupu.
Konjović je u to doba bio umetnik koji je uspeo da pobedi socrealizam.
To što je Zoran Stošić Vranjski u to doba došao u Sombor je za njega bio izvanredan potez - kazao je Stepanov.
U svemiru nije sve crno
Zoran Stošić Vranjski ispričao je novinaru Vranje News-a da se 1999. godine, kada je počela NATO agresija, odrekao dve nagrade koje je dobio za svoj slikarski opus, nakon što je u bombardovanju bio ugrožen život njegovog unuka Lazara. Jedna je nagrada američke Nacionalne svemirske agencije NASA, a druga nagrada Smitsonovog instituta, jednog od najvećih kompleksa muzeja koji se nalazi u Vašingtonu u SAD.
- Gotovo se isključivo bavim svemirom i tvrdim da u kosmosu nije sve crno. Godine 1972. u Novi Sad su došli kosmonauti Apola 15 (američka misija istraživanja Meseca); pokrajina Vojvodina je od mene tražila da kupi i pokloni im moja dela. Rekao sam "ne, ja hoću da im poklonim slike" i da se fotografišem s njima. Jedan od kosmonauta sa Apola 15 Džejms Irvin je, kada sam im uručio slike, kazao da one izgledaju identično kao predeli koje su viđali na mesecu. Iako ih nikada nisam pogledao čak ni kroz teleskop - rekao je Stošić za Vranje News.
Stepanov je naglasio da je Zoran Stošić Vranjski u gotovo svim svojim ciklusima radio "ono što je u tom momentu bilo najaktulenije u slikarstvu".
- Pokušavao je i uspevao da dođe do apstraktne umetnosti, koja je tada kod nas bila u zamahu, i on je bio prvi koji je u Vojvodini, ali i uopšte u Srbiji bio među tim apstraktnim umetnicima.
To nije dugo trajalo, jer će već krajem šezdesetih nastupiti veliki preokret, a to je da nakon odlaska ljudi na Mesec Vranjski počinje da slika potpuno novu temu - kosmos.
Stošićevo bavljenje vasionom je posledica jedne atmosfere koja je vladala u tom vremenu.
To je dokazalo da je on umetnik sposoban da reaguje na impulse sveta i umetnosti svog doba, što je za jednog umatnika vrlo važno.
Isto je toliko važna njegova intuicija, koja je bila velika i snažna što su potvrdili i američki kosmonauti (vidi okvir, p.a) - kazao je Stepanov.
Članovi gradskih veća za kulturu Vranja i Sombora, Zorica Jović i Nemanja Sarač, izrazili se nadanje da će dva grada i ubuduće sarađivati na sličnim projektima, poput ovog čiji je produkt izdavanje monografije o Zoranu Stošiću Vranjskom.
- Već smo razgovarali i o nekim budućim projektima i sigurni smo da će i oni biti uspešni - rečeno je u okviru promocije monografije.
PROFIL
Zoran Stošić Vranjski rođen je u Vranju 1936. godine Slikarske studije završio je u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi (slikarski odsek u klasi prof. Ante Abramovića). Prvu samostalnu izložbu imao je u Vranju 1955. Samostalno je izlagao više od 120 puta. Član je udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine od 1967, Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine. Redovan je član Matice Srpske. Legati Zorana Stošića Vranjskog od 1992. postoje u Narodnom muzeju u Vranju 8više od 600 slika) i Gradskom muzeju u Somboru (oko 150 dela), o njemu ima preko 600 objavljenih bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu. Monografija posvećena ovom slikaru "Kosmičko ogledalo Zorana Stošića Vranjskog" objavljena je 1993, sa tekstom Miloša Arsića, a Miloš Jeftić je 1997. objavio knjigu "Kosmosi Zorana Stošića Vranjskog". Bavi se crtežom, akvarelom i kolažom. Zoran Stošić Vranjski je slikar veoma prepoznatljivog i visoko kotiranog opusa (uljano slikarstvo, crtež, akvarel, pastel i kolaž). Mnogo puta je nagradjivan za svoj umetnički rad i više od šest decenija prisutan je na domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni. Izlagao je u svim najvažnijim gradovima, paviljonima i galerijama u zemlji, ali i u Lusaki, Bolcanu, Minhenu, Parizu, Santandreji, Budimpešti, Ksantiju, Baji, Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Osijeku, Vinkovcima, Bitolju... Kolektivnih nastupa ima preko 600.
