Povodom 4. februara, Svetskog dana borbe protiv raka, u Zdravstvenom centru (ZC) u Vranju na primarnom i sekundarnom nivou biće pojačane promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju rizičnog ponašanja, ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja.
Akcije će na današnji dan biti sprovedene u koordinaciji sa Centrom za prevenciju vranjskog Dom azdravlja.
"Veoma je važno boriti se protiv mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje.
Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu tako i u zdravstvenom sistemu i u čitavom društvu", poručuju iz Centra za prevenciju.
Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka.
Međunarodno udruženje za borbu protiv raka ove godine je pokrenulo novu trogodišnju kampanju povodom obeležavanja tog dana u kojoj se okupljaju pojedinci, organizacije i vlade širom sveta s ciljem smanjenja nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
U prvoj godini kampanje, fokus je na otklanjanju prepreka u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
Statistika
Svake godine 19,3 miliona osoba oboli od nekog oblika raka. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije do 2040. godine će biti 30,2 miliona. Trideset do pedeset odsto svih oblika raka se može sprečiti usvajanjem zdravih stilova života, redovnim skrining pregledima, ranim otkrivanjem i blagovremenim lečenjem. Međutim, 75 odsto svih prevremenih smrtnih ishoda od raka u svetu do 2030. godine i dalje će se registrovati u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama. Većina prevremenih smrtnih ishoda od raka u ovim zemljama javlja se među različitim populacionim grupama zbog razlika u nivou obrazovanja, prihoda, mesta stanovanja, etničke pripadnosti, rase, pola, seksualne orijentacije ili starosti.
