Vučić u petak u Prohoru sa predsednicom Makedonije

Vranje - Aleksandar Vučić primiće u petak 2. avgusta u radnu posetu predsednicu Severne Makedonije Gordanu Siljanovsku Davkovu, saopšteno je iz kabineta predsednika republike.

Prema programu radne posete, prijem će biti u Manastiru Sveti Prohor Pčinjski.

Za 12.10 sati planiran je obilazak manastirske crkve, a u 12.25 zajedničko fotografisanje delegacija Srbije i Severne Makedonije.

Za 12.30 predviđen je sastanak dvoje državnika, a za 13 sati obraćanja Aleksandra Vučića i Gordane Siljanovske Davkove.

Makedonska delegacija dolazi u Prohor Pčinjski zbog obeležavanja 80. godišnjice Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM).

Reč je o skupu u prostorijama manastira iz 1944. godine, koji je postavio temelje državnosti današnje Severne Makedonije.

Ovaj susret je na društvenim mrežama još ranije najavila predsednica susedne države, navodeći da je sa Vučićem obavila telefonski razgovor u kojem su se dogovorili u vezi obeležavanja Ilindena.

Drugi avgust je za Severnu Makedoniju, koja ga proslavlja kao Dan Republike, bitan iz dva razloga.

Najpre je to ustanak protiv osmanske vlasti koji je podignut u Kruševu, na ovaj dan 1903. godine.

Nakon Drugog svetskog rata, temelji državnosti današnje Severne Makedonije, tada u sastavu Jugoslavije, postavljeni su na prvom zasedanju ASNOM-a, održalnom 2. avgusta 1944. godine u vodenici u blizini Manastira Prohor Pčinjski.

Zbog nekadašnje odluke Srpske pravoslavne crkve, zvaničnici Severne Makedonije 18 godina, sve do 2022. godine, nisu mogli da ovaj dan obeležavaju u Prohoru Pčinjskom, već se to održavalo u selu Pelince u neposrednoj blizini granice, gde postoji impozantan memorijalni centar.

Manastir Prohor Pčinjski i spomen prostorije u konaku manastira u kojima je održano prvo zasedanje ANSOM-a, su 31. maja 1990. godine, na sednici Veća udruženog rada i sednicama Veća opština i Društveno-političkog veća Skupštine tadašnje Socijalističke Republike Srbije, utvrđeni kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. (Na osnovu člana 65. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima – Službeni glasnik SRS, broj 6/90, i člana 120. Poslovnika Skupštine SR Srbije).

SPC je početkom devedesetih spomen prostorije pretvorila u trpezariju, a iz kruga manastira je izmestila spomen-ploču o prvom zasedanju ASNOM-a.

Predsednik SRS-a i haški optuženik Vojislav Šešelj je potom macolom razbio ovu spomen tablu.

Najnovije vesti