Univerzitetski profesor, poznati istraživač i sakupljač usmenog narodnog blaga dr Momčilo Zlatanović svojevremeno je zabeležio brojne legende o Vranju i okolini. Jedna od njih je i ona koja svedoči o nekadašnjem velikom manastiru na području obližnjeg sela Jovac.
Vranje - U Jovcu, na mestu gde je sada Manastir Hristovo Voskresenje, nalazio se u davnoj prošlosti veliki manastir sa mnogo kaluđera.
U prostranom dvorištu redovno su održavani sabori na koje su dolazili ljudi iz okolnih sela i kaluđeri iz Svetog Ilije kacapunskog.
Igrana su mnoga kola, a zveket budli i đerdana daleko se čuo.
Došao je i poslednji sabor.
Dok su momci i devojke igrali i pevali, stariji seljaci i kaluđeri sedeli su za soframa prepunih raznih jela i pića...
Iznenada, kao taman oblak doleteli su gavranovi, vrane i neki drugi piliki i bacali na sofre suve grančice i kamenčiće.
Ljudi su se uplašili, jer su predosetili zlo.
I, zaista, kao planinski vihor doleteli su ljutiti sejmeni.
Odjeknuli su plač i krici.
Poubijani su svi kaluđeri, a i mnogi momci i devojke.
Telesa su sejmeni nabacali u bunar i tako ga zatrpali.
Manastir i sve njegove zgrade goreli su u velikom plamenu.
U daljini se gubio topot silnih konjanika koji su odmicali.
Zavladala je pustoš.
Na mestu gde je bio bunar, danas je česma.
Od njene vode nastao je potok zvani Manastirka.
