Vranjske legende (2): Milan Vlajinac, pionir moderne srpske poljoprivrede

Milan Vlajinac rodio se 23. novembra 1877. godine u Vranju, gde je proveo dane rane mladosti.

Bio je izdanak čuvene familije Vlajinci, koju je u 19. veku obeležio trgovac Janja Vlajinac.

Milan je bio unuk Janjin od sina Zafira, koji se oženio Marijom i sa njom imao i sina Stojana.

Deda je kod malog Milana brzo prepoznao nadarenost za knjigu i ulagao je u školovanje svog najomiljenijeg unuka do doktorata.

A, Milana je još u ranoj mladosti zanimao život naroda, pa je u gimnazijskim danima počeo da beleži običaje i verovanja.

Školovao se u Beogradu, a posle studija na Tehničkoj velikoj školi odlučio se za studije poljoprivrede u Nemačkoj.

U Nemačkoj je izučavao poljoprivredne nauke nameravajući da kao inženjer pomogne najzastupljenijoj privrednoj grani u Srbiji.

Tamo je 1902. odbranio doktorsku disertaciju o temi "Agrarno-pravni odnosi u srednjovekovnoj Srbiji".

Doktorirao je nekoliko dana pred smrt svog dede Janje i time mu priredio najveće zadovoljstvo i ispunio amanet.

S titulom doktora Milan Vlajinac je u Srbiji dobio posao pisara Ministarstva narodne privrede u Poljoprivrednom odeljenju.

Nakon samo tri meseca unapređen je na važnije zaduženje, da bi u takvom uzletu nastavio i u godinama koje su dolazile.

Gotovo uvek je postavljan na mesto gde je postojao problem koji je trebalo hitno rešiti.

Tako je teška privredna kriza zbog Carinskog rata između Austrougarske i Srbije 1906. godine prevaziđena zahvaljujući i rešenjima koja je ponudio Vlajinac.

Srbija je poboljšala sortiranje i pakovanje svojih proizvoda što je dotad radila Austrougarska kao posrednik u izvozu.

Topčiderska monetarna ekonomija počela je da zarađuje otkako je on postavljen za upravnika, a od tog novca je, na njegov podstrek, započeto pošumljavanje Košutnjaka.

U Pirotskom okrugu spasao je tamošnju poljoprivredu.

Tokom Prvog svetskog rata država se pridržavala Vlajinčevih pravila o izvođenju poljoprivrednih poslova za vreme rata.

Imenovan je za upravnika Državnog stočarskog zavoda ne bi li ispravio greške prethodne uprave.

Godine 1915. preduzeo je da preko Kruševca i Prizrena put Skadra evakuiše stoku pred neprijateljskom vojskom.

Zatim je dobio zadatak da kao poljoprivredni stručnjak u privrednoj delegaciji srpske vlade u Marselju pomogne mladim stručnjacima izbeglim iz zaraćene Srbije da se školuju u Francuskoj, kako bi po okončanju rata zemlja imala ljude spremne da je što pre oslobode siromaštva.

Posle toga je premešten u London da kao stručnjak srpske privredne delegacije radi na dobijanju savezničke pomoći za poljoprivrednu obnovu Srbije.

Kad je posle Prvog svetskog rata osnovan Poljoprivredno-šumarski fakultet, Vlajinac je izabran prvo za profesora 1920. godine, a zatim i za dekana ovog fakulteta.

U noći 4. novembra 1941. godine nemački vojnici odveli su ga u logor na Banjici s grupom uglednih Beograđana.

Pušten je nakon tri meseca, narušenog zdravlja.

Po završetku rata Milan Vlajinac posvetio se istorijskim i etnografskim istraživanjima i pisanju kapitalnog dela, četvorotomnog "Rečnika naših starih mera u toku vekova".

Umro je 4. aprila 1964. godine u Beogradu.