Polaganjem venaca i cveća na spomenik "Žene Škotske" ispred Doma zdravlja, Vranje će u sredu odati počast heronima iz Velikog rata.
Skup počinje u 11.30 časova, a predviđeno je da se prisutnima obrati gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković.
Odavanju počasti prisustvovaće i delegacija iz opštine Mladenovac.
Sat vremena kasnije biće položeni venci i cveće na spomen ploču "dr Izabel Emsli Haton", po kojoj Meidicinska škola u Vranju nosi ime.
Dr Izabel Emsli Haton učestvovala je u lečenju ratnika u Vranju, ali i ovdašnjeg stanovništva. Smatra se da je upravo ona postavila osnove zdravstvene zaštite u Vranju.
U sredu će u Domu vojske u 14.30 minuta biti održana i svečanost povodom obeležavanja Dana Medicinske škole.
Izabel Emsli Haton u leto 1918. godine imenovana je za glavnog bolničkog oficira i prekomandovana je sa Solunskog fronta u Vranje. Došla je sa još pedesetak doktora i sestara. Radila je na lečenju vojnika, ali i civilnog stanovništva u Vranju. U gradu su u to vreme harali pegavi tifus i španska groznica. Izabel Haton je postavila osnove zdravstvene zaštite u Vranju. Ostala je do oktobra 1919. i pomogla je u osnivanju lokalne civilne bolnice za koju je ostavila opremu i hirurške instrumente. Svoj ratni angažman je završila na komandnoj poziciji u jedinici stacioniranoj u Beogradu godine 1920.
MALE SIVE PREPELICE
Tokom Prvog Svetskog rata postojale su sanitetske jedinice koje su imale ključnu ulogu u spašavanju ranjenika.
Jedna od takvih je i jedinica koja je brinula o ratnicima sa Solunskog fronta, a zapanjujuća činjenica je to što su ovaj odred činile samo žene.
U okviru jedinice postojao je odred sanitetskih vozila marke „Ford“ koja su prevozila srpske ranjenike do improvizovanih previjališta i prihvatilišta a vozilima su upravljale isključivo žene.
Nakon proboja Solunskog fronta, jedinica je dobila zadatak da se stacionira u Vranju i oformi bolnicu, jer lekara praktično nije bilo od Skoplja do Beograda.
Na čelo bolnice je došla dr Izabel Emsli, Škotlađanka.
Ona je u vranjskoj kasarni 1918.god formirala bolnicu koja je radila tačno godinu dana.
Ove hrabre žene postavile su temelje buduće Vranjske bolnice, jer su u Vranju ostavile gotovo celokupnu opremu, kuhinju, laboratoriju, instrumentarij i 50 bolničkih postelja.
Pod užasnim uslovima lečile su srpske vojnike ali i građane Vranja i okoline u krugu od 80 km.
Uspešno su suzbile više epidemija.
Ledi Haton je prodala svu svoju imovinu u Škotskoj da bi obezbedila Vranju bolju medicinsku negu.
Grad je podigao spomenik posvećen ovim hrabrim ženama ispred Doma zdravlja.
Dr Izabel Emsli je preživela rat i bila ugledan psihijatar u Škotskoj i Londonu, iako je u Vranju hiruški rešavala i najteže slučajeve.
Poslednji put je posetila „njeno Vranje i njene Vranjance“ 1956. godine.
Dugi niz godina je bila na čelu Fonda za stipendiranje žena lekara iz Srbije i njihovo usavršavanje u Londonu.
Vranjanci su nju i ostale medicinske sestre za vreme rata zvali „Male sive prepelice“.
