Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici u Vranju i Srbiji svakog 8. avgusta obeležavaju Svetu Petku, kao dan njenog stradanja.
Sveta Petka je rođena u hrišćanskoj porodici u Rimu.
Svetu mučenicu Paraskevu su celog života pokušavali da odvrate od vere u Hrista, ali nisu uspeli
Sveta Petka je svoju veru posvedočila svojim životom.
Dala je svoj život za Gospoda i nije se plašila nikakvih muka i stradanja.
Crkva Svete Petke Trnove u Vranju, prema predanju, sagrađena je u 13. veku.
Turci su je po dolasku u Vranje porušili, jer su se kasnije u tom delu varoši naselili najbogatiji od njih – age i begovi.
Počeli su da grade džamiju na zidinama pravoslavne bogomolje.
No, sve što su danju gradili, noću bi se srušilo.
Utisnuli su, potom, krst u zid, ne bi li nekako uspeli da sagrade objekat, i od tada se ništa nije rušilo.
Sagradili su džamiju koju i danas Vranjanci nazivaju Krstata džamija.
Od 16. veka, kada je pretvorena u džamiju, ovde su po isceljenje dolazili ljudi svih vera: pravoslavci, muslimani, judeji i katolici sa prostora stare Srbije, od Niša do Vranja, pa preko Kosova i Metohije do Makedonije.
ŽENSKI PRAZNIK
Za Trnovu Petku kažu da je i ženski praznik, jer ga slave žene. Mnoge poste sedam dana, da bi se danas pričestile. Ne prede se, ne mesi hleb, ne pere rublje, ne rade ručni radovi, ne iznosi pepeo iz kuće da ne bi trnela snaga. Devojčicama se oblače nove haljine, devojke kite vencima kuće, kako bi u domovima vladala sloga i mir. Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave. Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom. Danom ove svetiteljke završava se "ciklus ženskih praznika" u koje spadaju Ognjena i Blaga Marija.
