Skupština grada Vranja usvojila je na poslednjoj sednici odluku o predlogu Vladi Republike Srbije po kome bi najviši izvršni organ države trebalo da donese Odluku o prenosu prava javne svojine na "Haremluku" lokalnoj samoupravi.
Reč je o jednoj od dve celine Pašinih konaka, na skali zaštite proglašenoj za kulturno dobro od velikog značaja.
Osim zgrade od oko 500 kvadrata grad Vranje traži vlasništvo i na zemljištu (1.030 kvadrata) oko objekta sa katastarske parcele broj 5415 KO Vranje 1, odnosno transformaciju iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu grada Vranja "bez naknade neposrednom pogodbom".
Vlasništvo se, kako je objašnjeno, traži "za potrebe objedinjenja kulturno istorijskog kompleksa Pašini konaci s ciljem javnog korišćenja, budući da se radi "o kulturno-istorijskom objektu sa tradicionalnom, neprocenjivom vrednošću".
Međusobna prava i obaveze u vezi sa prenosom prava javne svojine regulisali bi se posebnim ugovorom.
Pravni osnov za donošenje ove odluke sadržan je u odredbama Zakona o javnoj svojini, navode iz lokalne samouprave, precizirajući da je u članu 27, stav 10 tog zakona "određeno da nadležni organ jedinice lokalne samouprave odlučuje o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini", dok je stavom 1 istog člana "predviđeno da o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini odlučuje Vlada Republike Srbije".
Katastarska parcela na kojoj je Haremluk nalazi se u granicama Plana generalne regulacije zone 1 u Vranju.
Reč je o zoni kompleksnog urbanog tkiva velikih gustina, a za konkretnu parcelu pravila građenja utvrđuje Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, budući da se radi o objektima javne namene sa stepenom zaštite o kojem se stara niški Zavod.
Haremluk je pre 250 godina izgradio Rauf beg Džinoli.
U zgradi su do 1878. i oslobođenja grada od Turaka živele pašine žene.
Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955. godine, a 1994. godine završeno je renoviranje objekta u poslovni klub "Simpa".
Objekat je još jednom renoviran 2017. godine kada su ga preuzeli privatnici, ali je 2018. opet zatvoren i prepušten propadanju.
Prezentacija tradicije i kulture u javne namene
Članom 99. st. 12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je između ostalog da Republika Srbija može otuđiti građevinsko zemljište bez naknade kada se radi o međusobnom raspolaganju između vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj svojini i kada su u pitanju projekti za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju.
- Nepokretnosti iz čl. 1. ove Odluke predstavljaju deo kompleksa "Pašini konaci", od neprikosnovene su važnosti kako za grad Vranje i građane grada Vranja, tako i za Republiku Srbiju, te kao deo navedenog kompleksa trebaju služiti prezentovanju tradicije i kulture grada, odnosno trebaju se koristiti u javne namene - piše u odluci grada Vranja.
