Vranjanka Marija Đorić promovisala svoju novu knjigu u Beogradu

Knjiga Ekstremizam i huliganizam na Balkanu Marije Đorić, Vranjanke koja živi i radi u Beogradu, promovisana je nedavno u Atrijumu Doma Vojske Srbije u Beogradu.

O Marijinoj naučnoj i nastavničkoj karijeri govorila je njena koleginica sa Instituta za političke studije Andrea Matijević, a potom je o autorkinom delu govorio prof. dr Saša Mijalković sa Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu.

On je rekao da su takve teme doskora većinom obrađivali muškarci, a da je prof. dr Đorić hrabro zakoračila u taj „muški zabran“ i napravila dobru knjigu. On je i objasnio u čemu je vrednost te knjige.

"Pristup autorke je originalan. On nije u potpunosti bezbednosni, a nije ni politikološki, i više je nekako anglosaksonski nego tradicionalni pristup, koji je prisutan na našem pordručju. I to je nešto što daje novu vrednost – jedan potpuno novi pristup.

Stil ove knjige je naučni, ali je na momente populistički tako da može da bude interesantna za širu javnost, ne samo za stručnu.

Kod ove knjige posebno me raduje metodološki okvir.

Mnogi istraživači ne daju osvrt na metodološki opis svog istraživanja upravo zbog toga što ga se stide ili zvog toga što ne umeju to lepo da prikažu.

Koleginica Marija je to lepo uradila i počela je sa pitanjima kako istražiti ekstremizam i koji su najčešće izazovi za mlade istraživače.

Ona ukazuje na probleme sa kojima se istraživači najčešće sreću, a to su problem uzročnosti, koji je u oblasti društvenih nauka veoma komplikovan.

Zatim, na probleme manifestovanja, pa problem zatvorenosti izvora od kojih mnogi poseduju oznaku tajnosti i nisu dostupni istraživačima.

Potom daje smernice za istraživanje bezbednosnih pojava, prvenstveno smernice u preciziranju problema i predmeta istraživanja.

Zatim daje smernice kako spoznati prirodu ovih fenomena, njihovu strukturu, kako tumačiti ove pojave zavisno od vremenskih i prostornih dimenzija, kako ih distancirati od nekih sličnih bezbednosnih pojava, kako prevazići problem neuniverzalne određenosti od fenomena političkog nasilja, ekstremizma, terorizma i uopšte profila nosilaca ovih bezbednosnih pojava", rekao je Mijalković.

On je kao posebnu vrednost knjige, takođe sa metodološkog aspekta, istakao to što autorka upućuje na listu naučnih metoda koje su najpogodnije za istraživanje ekstremizma i huliganizma.

Istakao je naučni i društveni značaj te knjige, a da ne bi sve hvalio posavetovao ju je da drugo izdanje knjige obogati šematskim prikazima, slikama i grafikonima, iz kojih bi mogle da se lakše razumeju neke stvari", kazao je Mijalković.

Doktor Zoran Milošević, naučni savetnik, zamenik direktora Instituta za političke studije, i jedan od recenzenata monografije, istakao je grafički dizajn knjige i zanimljiv sadržaj, jer tema ekstremizma i huliganizma pripada oblasti hibridnog rata i toj ovoj knjizi daje težinu.

"Marija nas svojim pristupom ektremizmu i huliganstvu, zapravo obaveštava šta je novo na tom polju i šta se može dogoditi na Balkanu.

Posebno poglavlje je posvetila Balkanu. Šta je Balkan, kako je nastao, šta je balkanizacija?

Zaista, balkanizacija je jedan pojam koji se upotrebljava kako bi omalovažio stanovnike Balkana – da su skloni podelama, da je naš identitet sumnjiv, da nije stalan, da se stalno pojavljuju novi identieti itd, pri čemu se izostavlja da pojava takvih situacija na Balkanu nije autohtona, nego da je to uvoz iz inostranstva i da strane službe to podržavaju – istakao je dr Milošević.

On je dodao da je Marija Đorić "postupila metodološki ispravno kad je pisala o ekstremizmu na Balkanu – išla je od totalnog ka lokalnom i čak dala studiju slučaja, koja obuhvata jednog pojedinca koji se našao u ekstremnim uslovima, pojavio se ovde, a Marija je sa njim obavila intervju".

Doktor Milošević je istakao da je u knjizi Marija Đorić "pisala i o rodnoj ravnopravnosti u terorizmu jer, iako se ta pojava većinom vezuje za muški rod, žene se sve češće uključuju u terorističke organizacije".

"Kada je reč o huliganstvu na Balkanu, koji se većinom vezuje za sport, ona je dala jedna poučan primer kada sport može da bude vezan za patriotizam i nacionalno dostojanstvo, a to je Sokolski pokret koji je postojao u Kraljevini Jugoslaviji.

Ova knjiga je vrlo interesantna i potrebna ne samo za ljude od struke, nego i za širu čitalačku publiku, i sve koji vaspitaju mlade. Jer ako se mladi zaraze ekstremizmom i huliganizmom, onda je to teško sprečiti, teško lečiti.

Moraju da se primene mere represije, a represija nikad nije omiljena.

Prema tome, ako poslušamo Mariju i pročitamo ovu knjigu mi ćemo da naučimo kako da se borimo i protiv ektremizma i protiv huliganizma, i to je glavni dorinos ove knjige", kazo je Milošević.

Direktor Instituta za političke studije dr Miša Stojadinović, naučni savetnik, još jedan od recenzenata, biranim rečima je sa pozicije izdavača govorio o novoj knjizi Marije Đorić.

"Prilikom prvog čitanja uočio sam da je ova knjiga vrlo interaktivna. Kad krenete da je čitate vrlo brzo ćete se uhvatiti u koštac sa probemima i nateraće vas da čitate od korice do korice, u jednom dahu.

Autorka je postavila celu knjigu na postavljanju pitanja i davanju odgovora na pitanja. I kad pomislite da ste dobili odgovor, sledi novo pitanje i tako se vrtite u krug.

To je normalno jer autorka se bavi živim procesima, procesima koji se dešavaju u ovom trenutku što nije zahvalno za jednog istraživača.

Društvo se menja, a ona pokušava da te izuetno komplikovane stvari, fenomene, objedini u jednom trenutku, zamrzne vreme, i da ih stavi na list papira. Za istraživača je to najteža moguća stvar", rekao je Stojadinović.

On je potom istakao kako je knjiga izuzetan rečnik ekstremizma i huliganizma, i da za razliku od drugih koje se bave sličnim temama, pored teorijskih elemenata koje ima u sebi, i sekundarnih izvora, obiluje i medijskim podacima.

Marija je, sem toga, iskoristila multidisciplinarni pristup i primenila dosta znanja iz politikologije, sociologije, psihologije.

Sama autorka rekla je na kraju da je knjiga nastala "u vrlo kompleksnom trenutku", ali i da ljudi, kad imaju mnogo obaveza, "pod adrenalinom najbolje rade, a takav je i ektremizam".

"Napisala sam ovu knjigu s ciljem da se osvetle tamni vilajeti našeg Balkana, za koji ja volim da kažem da je prelep i prestrašan. A zašto je takav?

Rešila sam da se bavim regionalnom, pa i lokalnom pričom zato što imam utisak da se svi drugi, stranci, mnogo bave nama, pa nije loše da Homo balcanicus, autor, kako su nas nazivali rani istraživači, kaže nešto i o ovom Balkanu, kakvi smo to mi, da li smo zaista toliko primitivni, da li smo zaista trulo tkivo Evrope, da li smo drugost u odnosu na Evropu?

I kada sam počela da istražujem malo po malo, onda sam videla da mi nismo toliko loši", istakla je Đorić.

Ona je dodala da je, kad je pre nekoliko godina krenula da radi na knjizi, počela od etimologije reči.

"Često sam koristila etimologiju reči kao jedan metodološki put da saznam nešto o prirodi fenomena, ako nisam imala mnogo podataka.

I kad je reč o Balkanu, našla sam da je to persijsko-turska reč koja znači blato. I odatle sam krenula. I kako ja doživljavam Balkan?

Kao jedno živo blato u kome se mi nalazimo i nikako ne možemo niti da potonemo, niti da se izvučemo iz njega. A onda nas gurne neka čizma koja ponekad dolazi sa Istoka, a nekad sa Zapada, i uglavnom se interesi velikih sila prelamaju preko tog balkanskog živog blata.

I mi zarobljeni nikako da se izvučemo. Onda sam shvatila da mi nismo toliko primitivni koliko nas drugi vide, da nismo toliko problematični.

Suština je u tome da je Balkan uvek bio na ruži vetrova velikih sila i da to uopšte nije lagodna pozicija. A sada se nalazimo u jednoj čekaonici za Evropsku uniju", kazala je Đorić.

Objasnila je da je veliku pažnju u knjizi posvetila ekstremizmu i huliganizmu mladih.

"Ekstremiste smatram lovcima na mlade duše, jer zapravo šta je mladost.

Mladi misle da mogu sve i imaju potrebu da nekome pripadaju.

A kao takvi, ako nemaju dobru osnovu, ako nemaju to pripadništvo u porodici, u društvu, onda oni nalaze neki novi put, jer čovek je, kako je rekao Aristotel zoon politikon, a ako je usamljen, pun frustracijske, agresije, vrlo lako može skliznuti u ekstremizam.

I ja ispitujem radikalizaciju kao vrstu pranja mozga", rekla je Đorić.

Ona se u knjizi bavila i ekstremizmom sa stanovišta ljubavi i mržnje jer osoba koja nema ljubavi u sebi lakše će skliznuti u terorizam i postati ekstremista i huligan.

Nedostatak ljubavi veliki je problem za ekstremiste i za huligane.

U knjizi je insistirala i na rodnom pristupu i istakla hipotezu da kada je žena spremna da učini neko krivično delo, kao što je terorizam, i ukoliko je emotivno motivisana, onda je ona nezaustavljiva.

A kad je reč o huliganizmu, balkanski huliganizam nije ektremizam, nego sve više organizovani kriminalizam, jer, kako je objasnila, naši huligani nemaju političke ciljeve, već lukrativne, stvoriti što više novca, naravno uz pomoć politike.

Na kraju je autorka zahvalili direktoru instituta u kome radi jer je knjiga prevedena na engleski jezik i trećem recenzentu, prof. dr Violeti Talović Rašković, koja opravdano nije bila prisutna.

Zahvalila je i mladoj saradnici Martini Milosavljević Stojadinović, koja je dala idejno rešenje za koricu u knjige, kao i koleginicama Andrei i Milici koje su joj mnogo pomogle oko stavaranja indeksa pojmova.

Knjigu je posvetila svojoj baki Paraskevi za veliku ljubav koju je dobila od nje.

Na kraju promocije je kadetkinja Vojne akademije Radmila Tubić otpevala pesmu Ruse kose curo imaš, koju mnogi balkanski narodi svojataju, i čak su u stanju da se pobiju oko njenog autorstva.

Promociju u Beogradu pratili su članovi Zavičajnog udruženja Vranjanaca Žuto cveće u Beogradu, sa predsednikom prof. dr Draganom Mikićem na čelu.

Prof. dr Marija Đorić je član Upravnog odbora tog udruženja.