Na sajtu Klimerko.org, gde se svakodnevno objavljuju i ažuriraju podaci o zagađenosti vazduha u Srbiji kada je reč o koncentraciju PM čestica u vazduhu (PM 10, PM 2,5 i PM 1), u četvrtak 10. februara vazduh je na više lokacija u Vranju okarakterisan kao "jako zagađen", a koncentracija PM čestica je ubedljivo najveća u Srbiji.
Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije koncentracija PM čestica koja premašuje 50 mikrograma (µg) po m3 vazduha je "rizična po zdravlje".
U Vranju, prema merenjima u četvrtak, recimo u Hilandarskoj ulici gde se nalazi jedna od mernih stanica zabeležena je rekordna koncentracija PM čestica od 531 µg/m3, što je više nego deset puta veća koncentracija od dozvoljene.
Slično je i u Hadžiprodanovoj ulici (od ATD-a prema Sobini) gde je koncentracija PM čestica 503 µg/m3.
Koncentracija od preko 400 µg/m3 zabeležene su na dve lokacije - u naselju Tekija, na mernoj stanici u Ulici Svetozara Markovića (458 mg/m3) i u Ulici Parske komune (415 µg/m3).
U Ulici Branislava Nušića (naselje Češalj) koncentracija je 368 µg/m3, a u Oglednoj stanici (Ulica Miodraga Sptjkovića) izmerena je u četvrtak koncentracija PM čestica od 313 µg/m3).
Prema podacima sa portala Klimerko.org, gde se iz sata u sat ažuriraju podaci za podučje čitave Srbije, Vranje je grad sa ubedljivo najzagađanijim vazduhom kada je reč o PM česticama.
U Beogradu recimo, koji se tretira kao grad za jako zagađenim vazduhom, koncentracije PM čestica jedva prelaze 100 µg/m3.
Valjevo, Leskovac i Negotin ponegde imaju vrednosti ispod 300, a u Surdulici idu do 280 µg/m3.
PM čestice
PM čestice (particular matter) su suspendovane čestice u zagađenom vazduhu, broj pored PM označava prečnik čestice u mikronima. To znači da PM 10 imaju prečnik 10 mikrona, PM 2,5 imaju prečnik 2,5 mikrona. Prečnik dlake je od 50-70 mikrona a prečnik zrna peska je 90 mikrona, PM čestice su izuzetno sitne što im omogućava da lako uđu u celo telo. PM čestice lako ulaze duboko u pluća, prolaze kroz alveole i ulaze u krv. Putem krvi mogu da se raznesu svuda po telu. U slučaju povećane koncentracije PM čestice mogu da izazovu astmu, kratak dah, srčani udar, moždani udar, iritaciju nosa i ždrela, sterilitet, manju masu novorođenčadi i još mnogo toga. PM čestice mogu da sadrže i teške i toksične metale (arsen, živa, kadmijum, olovo) koji ulaze kao takvi u organizam i dodatno ugrožavaju zdravlje čoveka. Prema svetskoj zdravstvenoj organizacija koncentracija PM čestica preko 50 mikrograma po m3 vazduha je rizična po zdravlje. Povećana koncentracija ovih čestica samo za nekoliko sati može da poveća smrtnost od kardiovaskularnih i plućnih bolesti i da ugrozi zdravlje dece i trudnica. Emiteri ovih čestica su najčešće toplane, dizel motori, termoelektrane, spaljivanje smeća, požari.
Merne stanice za Vranje nabavljene su preko Udruženja B'š prirodno, koje ima zajednički projekat Vazduh građanima sa srodnom organizacijom Eko Surdulica.
Po tom projektu treba da se instalira ukupno 10 uređaja za merenje zagađenosti vazduha za Vranje i 2 uređaja za Bujanovac
Zvanične gradske ustanove u Vranju ne mere koncentraciju PM čestica u vazduhu.
Sve podatke sa specijalizovanog veb sajta Klimerko.org možete pogledati ako kliknete OVDE.
Moguća rešenja
Stručnjaci kažu da se treba fokusirati na saobraćaj i vozila na dizel pogon koja ispuštaju ugljen dioksid, ugljen monoksid, azot monoksid, azot dioksid, koji u reakciji sa vlažnim vazduhom daju kiseline i jedan su od uzroka takozvanih „kiselih kiša”. Vranje poslednjih godina ima veliki broj vozila. Posebna pažnja se mora obratiti na starost automobila i njihovu potrošnju i sagorevanje goriva. Ako bi zagađenje česticama PM10 smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom, broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio. Što se tiče grejanja, rešenje za lokalne toplane bilo bi, koje koriste ugalj ili mazut, prelazak na gas ili biomasu. Osim ekološkog imali bi i ekonomski efekat, jer bi kotlovi na biomasu smanjili osnovnu cenu grejanja i daljinsko grejanje učinili pristupačnijim za građane. Tamo gde nije moguće priključe na daljinski sistem treba razmisliti o subvencionisanju zamene individualnih ložišta na ugalj za manje štetne energente. Navodi se primer Valjeva, grada u kome centralno grejanje koristi tek petina stanovnika, geografski položaj mu je loš jer je u kotlini, a posebno vazduh ugrožava oko 30.000 individualnih ložišta koja koriste drvo i ugalj lošeg kvaliteta. Problem je i veliki broj vozila - oko 40.000.
