Dok iz Smedereva stiže informacija o deci zaraženoj malim boginjama koja su hospitalizovana zbog komplikacija u vidu upale pluća, iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju objavljeni su alarmantni podaci da preko 50 odsto dece koja sada imaju između 4 i 5 godina, nije primilo obaveznu MMR vakcinu po kalendaru imunizacije, piše portal Slobodna reč.
Specijalista pedijatrije i šef vakcinacije niškog Doma zdravlja dr Predrag Miljković, komentarišući podatke o obuhvatu vakcinacije u Vranju za ovaj portal, upozorava da je sa tako niskim obuhvatom „pitanje trenutka kada će se neka deca razboleti i kada će izbiti epidemija“.
Podsećanja radi, MMR vakcina štiti od malih boginja (morbila), zaušaka i rubeole i obavezna je u Srbiji.
Primarna vakcinacije sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci, do navršenih 15 meseci života, odnosno u drugoj godini.
Ove zarazne bolesti mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija sa trajnim posledicama po zdravlje dece i odraslih, ali i do fatalnih ishoda.
U poslednjoj epidemiji u Srbiji 2016. godine morbile nije preživelo 15 osoba, među kojima su i četiri deteta mlađa od 5 godina.
Zvanični podaci ZZJZ Vranje pokazuju da je od 750 dece sa teritorije grada, koliko je u 2020. godini trebalo da primi vakcinu, prvu dozu primilo svega 363 deteta, odnosno 48,4 odsto.
Odziv roditelja dece koja su naredne, 2021. godine imala dve godine, bolji je, ali i dalje obuhvat nije dovoljan za iskorenjivanje ovih bolesti koje mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija, pa i fatalnih ishoda. Tako je u 2021. godini prvu dozu vakcine trebalo da primi 763 deteta, a vakcinisano je 641 dete, odnosno 84 odsto.
„Da ne bi bilo pojave tih bolesti i epidemije, potrebno je da bude vakcinisano najmanje 95 odsto populacije određenog uzrasta.
Dakle, sa navršenih 15 meseci, 95 odsto dece bi trebalo da primi prvu dozu vakcine.
Sa tih jedva 50 odsto u Vranju, pitanje je trenutka kada će se neka deca razboleti i kada će izbiti epidemija", rekao je za Slobodnu reč specijalista pedijatrije i šef vakcinacije u niškom Domu zdravlja, dr Predrag Miljković.
Statistika ZZJZ pokazuje još jednu zanimljivost.
Od 690 deteta, koja su prethodno primila prvu dozu MMR vakcine, i u 2020. godini, kada su imala 7 godina, trebalo je da prime drugu dozu, roditelji su na revakcinaciju doveli čak 200 deteta manje.
Tačnije, revakcinisano je 476 dece, odnosno oko 69 odsto.
Pomenuta revakcinacija, odnosno druga doza, protiv malih boginja, zaušaka i rubeole sprovodi se pre upisa u prvi razred osnovne škole, osim u posebnim slučajevima, kada je moguće vakcinisati dete i u toku prvog razreda.
Najodgovorniji su bili roditelji/staratelji dece koja su kao sedmogodišnjaci u 2021. godini bila na spisku za revakcinaciju – od planirana 770 deteta, drugom dozom vakcine imunizovano je 719 dece, blizu 94 odsto.
Epidemiolog ZZJZ Vranje dr Goran Ristić kaže da je zbog niskih obuhvata vakcinacije i revakcinacije MMR vakcinom na teritoriji grada Vranja u 2020. i 2021. godini, u toku sprovođenje dopunske imunizacije MMR vakcinom, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Institutom za javno zdravlje Srbije Batut.
Kako dodaje, na teritoriji grada Vranja i Pčinjskog okruga, trenutno nema obolelih niti sumnjivih na obolevalje od morbila.
Istovremeno, u Smederevu je od 12 obolelih, troje već u bolnici.
„Radi se o devet nevakcinisanih osoba (ispod dve godine života) i tri odrasle osobe sa nepoznatim i nepotpunim vakcinalnim statusom (od kojih je jedna hospitalizovana, a druge dve u kućnoj izolaciji).
Komplikacija u vidu upale pluća prisurna je kod dvoje obolele dece, a na bolničkom lečenju su dve osobe“ – stoji u zvaničnom saopštenju Batuta.
Upravo su deca mlađa od godinu dana, ali i deca koja zbog ozbiljnih zdravstvenih problema poput malignih bolesti, imunodeficijencija itd. i ne mogu da prime vakcinu, najugroženija:
„Ako okolina nije vakcinisana, ta deca su u ozbiljnom problemu.
Svako odlaganje vakcinisanja dece MMR vakcinom mimo pravilnika je ozbiljan rizik koji preuzimaju roditelji i izabrani pedijatar deteta.
Čest je slučaj da roditelji odlažu, pa čekaju do treće, četvrte ili pete godine.
To je velika potencijalna opasnost“ – upozorava dr Miljković.
Kako dodaje, posledice zaražavanja morbilima su mnogo gore nego što ljudi misle i pominje teške kliničke slike zbog upale pluća, gubitka sluha, zapaljenja mozga i drugih ozbiljnih poremećaja zdravlja.
„Stvar je u tome što je lečenje simptomatsko, ne postoji lek za morbile, nego dajete sve ono što možete da date, a često ljudi nisu upućeni u to da se posledice zaražavanja malim boginjama mogu javiti i 6 do 8 godina nakon što se preleže“ – započinje.
Komplikacija koja se retko desi, ali se dešava, o kojoj govori dr Miljković je „subakutni sklerozirajući panencefalitis“.
„Kako da najjednostavnije objasnim…dolazi do ‘gašenja’ organizma. Gledate kako se dete gasi i gotovo uvek se završava letalnim ishodom, što je direktna posledica virusa malih boginja“ – upozorava on.
Ovo veoma zarazno, virusno oboljenje, prenosi se kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem ili u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa ili ždrela inficiranih osoba).
Obolele osobe su najzaraznije 2–4 dana pre i do četiri dana nakon izbijanja ospe. Kod ove bolesti se registruju sezonske oscilacije u javljanju, sa porastom obolevanja tokom perioda kasne zime i proleća.
Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa", navode stručnjaci Batuta.
Naposletku, malo ohrabruje vest nedavno objavljena u Novostima, da je pojava slučajeva zaražavanja morbilima u Srbiji dovela do toga da je u Dečijem dispanzeru Doma zdravlja vranjskog Zdravstvenog centra primetno „blago povećanje“ interesovanja za redovnu vakcinaciju.
„To uglavnom natera roditelje da dovedu dete u Savetovalište kako bi primilo vakcinu, ali i dalje se ne može govoriti o velikom broju“ – rekla je načelnica Dečijeg dispanzera dr Jadranka Ajanović za ovaj portal.
Iz vranjskog Zavoda za javno zdravlje za kraj kažu da još uvek nisu stigli svi podaci sa teritorije grada i opština Pčinjskog okruga za 2022. godinu, ali da je poznato da je u 2020. i 2021. godini najveći obuhvat vakcinacije i revakcinacije dece bio u opštinama Bosilegrad i Trgovište.
Najmanji obuhvat je bio u Surdulici, Vladičinom Hanu i na teritoriji grada Vranja, s tim što je u Surdulici i Hanu obuhvat bio nizak tokom obe pomenute godine, a u Vranju 2020. godine, zbog čega je, podsećamo, u toku sprovođenje dopunske imunizacije.
Simptomi
Od izloženosti virusu do pojave prvih simptoma obično najčešće prođe između 10 i 12 dana, mada postoje slučajevi i kada se radilo o interval od 7 do 18 dana.
Početak bolesti karakterišu povišena temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa i kašalj.
Karakteristična crvena ospa se prvo javlja na licu, 2–4 dana od početka simptoma, a potom se širi ka trupu i rukama i nogama.
Ospa obično traje 4–6 dana i najčešće je praćena blagim perutanjem kože.
Teška klinička slika sa komplikacijama se javlja kod nedovoljno uhranjene dece, posebno one koja imaju nedostatak vitamina A u ishrani, kod onih osoba kod kojih je imunski sistem oslabljen zbog neke druge bolesti, a češća je kod dece mlađe od pet i osoba starijih od 20 godina.
Osobe koje su preležale male boginje imaju doživotni imunitet, ali sve češće lekari upozoravaju roditelje u Srbiji da ono što su „preležali kao deca“ nisu morbili odnosno male boginje, o čemu je za portal Slobodna reč ranije pisao internista dr Dejan Hristov.
Pad imuniteta posle bolesti može da traje nekoliko nedelja i razlog je povećane osetljivosti na druge infekcije, a posebno na infekcije koje uzrokuje bakterija streptokoka koja napada i pluća. Komplikacije se javljaju u oko 30 odsto prijavljenih slučajeva, u vidu infekcija srednjeg uha, proliva sa dehidratacijom, upala pluća, zapaljenje mozga, kao i subakutni sklerozirajući panencefalitis.
„Kao posledica navedenih komplikacija malih boginja mogući su i smrtni ishodi“ – upozorava Batut.
