Vranje/Beograd - Veliki kašalj potvrđen je kod 1.020 osoba u Srbiji do 7. januara, javlja RTS pozivajući se na podatke Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut.
Svaki drugi slučaj beleži se među decom uzrasta od 10 do 14 godina.
Najviše obolelih prijavljeno je u Južnobačkom okrugu i Beogradu, gde je prijavljena epidemija.
Stručnjaci to objašnjavaju smanjenim obuhvatom vakcinacije i time što vakcine štite u periodu od oko deset godina.
U Beogradu je 2021. godine registrovano dvoje obolelih od velikog kašlja, 2022. nije ih bilo, dok je u 2023. godini, zbog rasta broja obolelih, prijavljena epidemija.
Već početkom ove godine, Gradski zavod za javno zdravlje beleži 492 obolela.
Olivera Ostojić, rukovodilac Dečje klinike KBC Dragiša Mišović, od dvanaest do trinaest pregledanih pacijenata u toku dana u ambulanti trećina njih je sa simptomima velikog kašlja.
"Decu koju hospitalizujemo, i kojih je do sada bilo petnaestak, su do četiri meseca života.
To su ona deca kod kojih nije bila započeta vakcinacija ili je bila nepotpuna", objasnila je Ostojić.
Kako je naglasila, ta deca su hospitalizovana zbog "dugotrajnog, teškog kašlja sa zacenjivanjem, sa gubitkom daha".
Ona je ukazala na to da "simptomi na početku podsećaju na prehladu, a da vremenom postaju teži".
"Bolest 100 dana – tako se zove i prolazi kroz tri faze.
Prva faza je od dve do tri nedelje, kada ima opšte simptome respiratorne infekcije i tada su najzarazniji pacijenti.
Sledeća faza traje nekoliko nedelja – šest, osam ili deset, sa intenzivnim kašljem, sa salvama dvadesetčasovnim koje mogu da dovedu do zacenjivanja, i poslednja faza je kada se smiruje", rekla je Ostojić.
Ostojić tvrdi da vakcinacija zasigurno može obezbediti manji broj obolele dece i odraslih.
