Ceo moj život je neka vrsta anegdote, gde samo upadam iz neprijatne u neprijatnu situaciju, rekao je u Vranju Stefan Tićmi, gost druge večeri sedme Književne kolonije u Vranju u organizaciji Narodnog univerziteta.
Tićmi je široj javnosti poznat prvenstveno po romanima Ja sam Akiko i Kaput od mahovine, te zbirci pesama U'vatile me lutke.
Naveo je pred Vranjancima da literatura daje divne mogućnosti, a da se on trudi da obraća pažnju na psihilošku pozadinu svega što napiše.
Takođe i po tome što je sa prijateljima u jednoj oronuloj kućici u leskovačkom naselju Ančiki gde je kao predsednik istoimeog omladinskog kluba napravio besplatnu biblioteku sa oko 5.000 knjiga.
To ih je dovelo do nagrade za entuzijazam i veliki doprinos kulturi Fondacije Tanja Petrović.
Njegova zbirka poezije U'vatile me lutke, zahvaljujući Udruženju gluvih i nagluvih u Nišu, prevedena je na znakovni jezik.
Izdata je za beogradsku izdavačku kuću Arte krajem 2015. godine, sa kojom je imao promocije u Srbiji i region.
Na Međunarodnom pesničkom samitu (učestvovalo 16 pesnika iz 8 zemalja) u Udruženju književnika Srbije u Beogradu njegova pesma Edgar Alan Kvo osvojila je prvo mesto, po oceni žirija i publike.
Tićmi je govorio o tome kako je nastao poetski roman za decu Ja sam Akiko, kako kažu, "bajkovito mudar poput Malog Princa, duhovit i topao kao tekstovi Igora Kolarova".
Laguna ga je objavila i predstavila kao roman o devojčici koja ne voli granice.
Akiko je često usamljena i drugima deluje neobično, a život će joj se promeniti kada bude upoznala Baobaba i Marsela.
Ispričao je Tićmi u Vranju zanimljive anegdote o nastajanju knjige.
Sve je počelo pogledom na mladu Japanku na moru, koja je bez reči na plaži ljudima nudila masažu stopala.
Knjiga Ja sam Akiko prevedena je na makedonski jezik, postoji i prevod hrvatski, a knjiga bi trebalo da bude uskoro prevedena i na albanski.
"Ja sam Akiko je porodična knjiga, čitaju je i deca i odrasli.
Moj način izražavanja je takav da nekom toplinom i pamukom dođem do nekih ozbiljnih tema.
Sada je to moj glas, možda ću krenuti da pišem drugačije za desetak godina, ko zna", rekao je Tićmi.
Tićmi je na pitanje o poređenjima sa pojedinim, čuvenim dečjim autorima rekao da mu pre gode komparacije sa Igorom Kolarovim nego sa Antoanom de Sent Egziperijem.
"Na mene su više uticali pesnici koje sam otkrivao - Novica Tadić, Libero Markoni, Jehuda Amihaj...
Stalno sam istraživao.
Što se tiče Sent Egziperija sličnost vidim u tome što je on doživeo saobraćajnu nesreću, doduše avionsku, a ja sam sleteo kolima kod Predejana", kazao je pisac.
Govoreći o romanu Kaput od mahovine, zanosnoj, omamljujućoj priči o Najdanu, koja počinje kao bajka o čoveku kome iz leđa izrasta drvo, čoveku koji sanjari o ljubavi iz mladih dana, sve dok jedan umetnički projekat iz korena svima ne promeni život, Tićmi se dotakao pojma odevanja.
"Lišće i mahovina bili su neka naša pra-pra odeća, a priroda je uvek kod mene aktuelna, možda i zato što sam dobar deo detinjstva proveo na drvetu".
Ideja je najpre bila da to bude slikovnica, ali je ilustrator Bob Živković smatrao da to može da bude ozbiljnija priča i onda sam se ja stegao, radio par meseci na tome i napravio roman", rekao je Tićmi.
One je dodao da je cela konstrukcija priče u "Kaputu" o tome kako umetnost može biti lekovita.
Književna kolonija u Vranju nastaviće se u četvrtak 2. decembra.
Tada će Tićmi održati interaktivnu radionicu za učenike od 5. do 8. razreda osnovne škole u Galeriji Narodnog univerziteta, u čemu će mu asistirati Marjan Živković.
U petak će u sklopu kolonije gostovati književnik Zoran Bognar, a biće promovisana njegova knjiga Ejdetske slike u Svečanoj sali Gimnazije Bora Stanković od 19 časova.
Profil
Stefan Tićmi (Mitić) rođen 19. januara 1992. godine u Leskovcu. Diplomirao je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Jedan je od osnivača Omladinskog kluba Ančiki, neprofitne organizacije u naselju Ančiki, u kojem je, zajedno sa svojim kolegama, od napuštene kuće napravio malu besplatnu biblioteku sa preko 5.000 knjiga, što ih je dovelo do odeljka Heroji nedelje u emisiji „Da možda ne“ kod Olivere Kovačević na RTS-u i do specijalne nagrade za entuzijazam i veliki doprinos kulturi Fondacije Tanje Petrović. Stefan je široj javnosti poznat kao osoba koja je prevela poeziju na znakovni jezik, prilagođenu gluvim i nagluvim osobama zahvaljujući osobama iz Udruženja gluvih i nagluvih u Nišu. Krajem 2016. godine njegov lik je, pored osam mladih Leskovčana, bio oslikan kao mural na zidu Glavne autobuske stanice u okviru projekta „I ti možeš da inspirišeš“ i poslužio je kao inspiracija mladim ljudima u Leskovcu. Na Međunarodnom festivalu „Trg od knjige“ njegova knjiga Ja sam Akiko u izdanju Lagune proglašena je za dečju knjigu godine 2018. Neke pesme su mu prevedene na makedonski, engleski i ruski jezik. Njegova knjiga „Kaput od mahovine” uvrštena je među 200 najboljih svetskih knjiga za decu 2021. godine.
Wikipedia
