U prethodnom mesecu u Vranju nisu zabeležene vrednosti parametara kvaliteta vazduha koje prelaze maksimalno dozvoljene i tolerantne kada je reč o sumpordioksidu, čađi, azot dioksidu i aerosedimentima, saopšteno je iz Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Vranju.
Takvi rezultati zabeleženi su kako na mernom mestu u OŠ Svetozar Marković (Peta škola), tako i na mernom mestu u krugu ZZJZ u centru Vranja.
- Na osnovu napred navedenog može se zaključiti da je u junu 2020. godine na ovim mernim mestima, a prema Indeksu kvaliteta vazduha "SAQI 11", kvalitet vazduha svih trideset dana bio u klasi odličan sa aspekta ispitivanih parametara - navode iz ZZJZ.
Detalje iz izveštaja možete pogledati ako kliknete OVDE.
Sumpordioksid je obavezan sastojak zagađenog vazduha urbanih sredina. Produkt je sagorevanja fosilnih i drugih goriva, posebno onih bogatih sumporom. U vazduhu može da se nađe ili kao gas ili rastvoren u vodenim kapljicama. U uslovima povećane vlažnosti vazduha oksidiše i delimično prelazi u sumpornu ili sumporastu kiselinu. Stvara se u atmosferi pa u obliku kisele kiše pada na tlo.
Čađ - Sve procese sagorevanja goriva prati i pojava dima koji zavisno od efikasnosti sagorevanja može sadržati manje ili više čvrstih čestica. Crni dim je indikator nepotpunog sagorevanja i neekonomičnog trošenja goriva. Čađ u sebi sadrži katranske materije koje imaju kancerogeno dejstvo.
Azotni oksidi nastaju kod sagorevanja na visokim temperaturama od azota i kiseonika iz vazduha ili u toku raznih industrijskih procesa (poizvodnja azotne kiseline, celuloze, najlona, veštačkih đubriva i sl). U komunalnoj sredini najveći izvor azotnih oksida jesu izduvni gasovi kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Azotni oksidi imaju izraženo iritativno delovanje na sluzokože disajnih puteva.
Aerosediment čine čestice različite veličine organskog i neorganskog porekla. Potiču uglavnom od čvrstih goriva, pepela i sa ulica zbog neadekvatnog održavanja higijene. Delovanje prašine na organizam zavisi od više faktora: porekla, hemijskog sastava, trajanja kontakta, mesta delovanja, veličine i oblika čestica, otpornosti pojedinih tkiva i organizma u celini, kao i od biološke osobenosti prašine.
