Piše: Vojkan Ristić (feljton objavljuje Politika)
Upravnici Narodnog pozorišta u Skoplju, nazvanog po kralju - Branislav Nušić i Velimir Živojinović Masuka - često su organizovali gostovanja po Vardarskoj banovnini kojoj je pripadalo i Vranje i njegovo pozorište.
Pred publikom u Vranju nastupao je Milivoje Živanović u Zoni Zamfirovoj.
U predstavi Ožalošćena porodica iz Skoplja u Vranje su stigli tada mladi glumci Pavle Bogatinčević i Svetolik Nikačević.
Glumce u varoši podno Pržara upoznaće i Ljubiša Stojčetović koji će u ovdašnjem pozorištu amaterskog statusa raditi kao glumac od 1959. do 1971. godine.
Kada je Dimitrije Ginić, sa Putujućim pozorištem Dušana Životića 1928. godine u Vranju odigrao lik Mitketa, pisac Bora Stanković je to ovako prokomentarisao: „Eh, to je Mitke, džanum! On je osvojio Vranjance i nikada njega neće zaboraviti".
Bilo je i negativnih prikaza u lokalnim novinama, kao i predstave Nečista krv koju je novinar ocenio kao glupost Niške pozorišne trupe.
Prvo profesionalno izvođenje Koštane u Vranju desilo se 16. maja 1931. godine.
Ansambl pozorišta iz Skoplja oduševio je domaću publiku i dao dodatnu inspiraciju domaćim glumcima.
U naslovnoj ulozi pojavila se Meri Olivijeri.
Lik Mitketa tumačio je Dile Dimitrijević, dok je režiju potpisao Milovan Petrović.
"Onomad je ovde gostovalo Skopsko narodno pozorište. Lokal je bio prepun posetilaca. Znači da je težnja za kulturnim životom u nas veoma velika. Tome se treba radovati...", zabeležio je novinar Vranjskih novina u broju od 15. juna 1932. godine.
Putujuće pozorište Perice Aleksića – Petra Prlička iz Skoplja je od 1930. svakoga leta u narednih devet godina redovno gostovalo u Vranju i Vranjskoj Banji.
Prličko je bio prijatelj sa piscem Stankovićem.
Od autora je voleo da čuje utiske o predstavama koje je izvodila njegova pozorišna družina od Ivkove slave, Podvale, Đida, Hajduk Stanka, Hasanaginice, Podvale...
Prličko se podsetio pisca kada je u jesen 1984. godine u tada Amaterskom pozorištu Bora Stanković igrao u predstavi Sumnjivo lice.
"Bore se sećam iz 1924. godine kada sam kao glumac tadašnjeg Povlašćenog timočkog pozorišta bio u Vranjskoj Banji. Stanković je došao da gleda naše predstave. Bio je slavan i popularan. Ćutljivo je sedeo ispred kafane. A onda bi najednom poručio fijaker i kretao u vožnju banjom. Bio je zavaljen u fijakerskom sedištu, zamišljen i zagledan u nebo i drva kestenova", naveo je Prličko.
Ovaj utisak legendarnog glumca navodi, u brošuri Pozorišni vremeplov Vranja 1896–2006 Radoslav Radivojević, dugogodišnji upravnik, glumac i reditelj ovdašnjeg teatra.
Prličkova putujuća družina svoje predstave izvodila je u Kafani Bosna vlasnika Žike Joksića u Vranjskoj Banji.
U prvom redu u publici, svake večeri u devet sati kada se dešavalo pozorišno dešavanje sedela je Romkinja Malika Eminović, koja je poslužila kao inspiracija za lik Koštane.
"S pažnjom je gledala kako je predstavlja glumica.
Posle predstave dolazila bi kod mene i govorila: More, Perice, dva dinara da mi daš što me predstavljaš.
Bila je uporna, pa sam odlučio da je uključim u predstavu.
Vodim je za Beograd zajedno sa suprugom i sinovima koji su uživo svirali.
Igrali smo Koštanu u Zanatskom domu u Beogradu, a publika je svake večeri dolazila da uživo vidi junakinju Borinog komada.
Kakvo je samo interesovanje bilo!
Malika bi pre svake predstave ispred zavese staračkim glasom zapevala Žal za mladost, a mnogi iz publike bi zaplakali na taj starački glas.
Kasnije je počela da nas ucenjuje, da traži dosta para...
Onda njoj i porodici kupim kartu za voz i vratim ih u Vranjsku Banju", sećao se legendarni jugoslovenski glumac Prličko svojih pozorišnih bivstvovanja u Vranju i okolini.